JEDINA SRPSKA VODENICA KOJU I DALJE ČUVA SAVA SAVANOVIĆ: Skule BEZ IMALO STRAHA spava uz sliku LEGENDARNOG VAMPIRA

Mali broj Srba, potkovan pričama o legendarnom Savi Savanoviću, bi smeo da se usudi da zanoći u vodenici potočari u nrklom mraku, samo uz huk vodeničkog kamena. Međutim, Gvozden Miković sa Mokre Gore zvani Skule po dedi, ipak nije jedan od tih jer on sa slikom srpskog vampira vrlo često zanoći u svojoj videnici koja melje već duže od dva veka.

„Svi smo čitali te priče, o tome šta se sve dešavalo u tadašnjim vodenicama. Prenosile su se sa kolena na koleno i ulivale strah, ali je veliko pitanje koliko je u tim pričama dodato, a koliko oduzeto. Ja lično smatram, da je Sava Savanović srpski zaštitnik, kao što je Drakula rumunski, naš je Sava, to je simbol vodenice. On živi u vodenici, njemu je tu mesto i nikog ne dira. Vile sa njim žive, nikome ne smetaju, to je zaseban svet”, pojašnjava vodeničar Skule.

Bilo je teško održati vodenicu u životu. Ali, ova Skulova uz veliki trud njegovih potomaka se održala. Gvozden decenijama ulaže trud kako bi opstala i kaže da se nije umorio. Nema ova potočara nikakav materijalni značaj, ali u sebi krije veliku simboliku, duh tradicije i porodične vrednosti.

„Točak i ja smo kao jedno, teško bi on mogao da se okreće da nisam ja navratio vodu i napravio pogon. Niti bi on bez mene mleo, niti bih ja bez njega jeo. Nekad sednem tu i zamislim se, kao da čujem te stare ljude koji puše lulu i krdzu piju i govore život”, rekao je Gvozedn.

Vodenice su nekada hranile na stotine gladnih usta, ali ujedno bile i mesto sastanka meštana okolnih sela i svojvrsni informacioni biro. Skule je sačuvao stari dobri običaj i usluge meljave ne naplaćuje, već svako plati onoliko koliko može i koliko misli da treba.

„Radim lagano, ne umorim se. Ovde na Mokroj Gori, okružen prirodom i domaćim životinjama je milina živeti. Ne bude me alarmi, ne utrkujem se sa vrmenom. Ustanem ujutro sa ženom, popijemo kafu, pustim ovce, konja i magare i sve što ovde radim, radim lagano, bez imalo napora, ako nešto ne ide i ne može danas, može sutra”, zaključuje vodeničar.

Iako Skule ne uzima ujam, nema ćar, ali berićet dolazi od ruke i tvrdi da su vodenice od iskona žila kucavica srpskog naroda, a snaga volje klade valja.

(Espreso / RINA)