"NE PRODAJE SE NIŠTA, NE MOŽE SE ZARADITI ZA ŽIVOT": Teška ispovest prodavca sa Zelenog venca u doba korone (VIDEO)

Kad zakoračite na pijacu na Zelenom vencu, prva pomisao je koliko su tezge šarene i prepune voća, povrća, slatkiša i ostalih delikatesa. Na prvi pogled sve deluje sjajno i ne znate čega biste se pre uhvatili, ali nas je zanimalo kako prodavci u ovom teškom vremenu uspevaju, i da li uopšte uspevaju da zarade dovoljno za sopstvene potrebe.

Gospođa Ivanka svako jutro putuje iz banatskog sela Sefkerina i tako već 50 godina.

Sad se malo sporije prodaje ali ja imam moje stalne mušterije i to su uglavnom stariji penzioneri koji sad slabije dolaze zbog korone.

U razgovoru nas je omela neka buka i pucnjava. Pitali smo baka Ivanku da nam objasni o čemu se radi:

Ljudi bacaju petarde. Ima alkoholičara. Nekad smo na pijaci imali obezbeđenje i bio je red a od kako je obezbeđenje ukinuto, okupljaju se alkoholičari, piju i prave nered na pijaci. Smetaju i nama i mušterijama.

Na pitanje da li joj alkoholičari teraju mušterije, dobili smo više nego očekivan odgovor:

Teraju. Ako je neka galama i nered, mušterija neće da priđe. Ponekad zovemo miliciju da ih sklone s pijace i oni ih sklone, nema ih nekoliko dana i onda opet dođu.

Njena tezga je prilično šarena i svakodnevno svojim kupcima nudi mladi luk, peršun, zeleniš, krompir, salatu, kupus, kukuruzno brašno, pšenicu u zrnu, crnu rotkvu, kuvanu cveklu.

Ova žena je žena zmaj i pravi je primer odgovornog i uzornog građanina. Iako je preležala koronu, nedavno se vakcinisala kineskom vakcinom i time zaštitila sebe ali i sve sa kojima je u kontaktu, a takvih je mnogo.

Svratite do nje, dočekaće vas s osmehom, a ono što kod nje kupite sa sigurnošću znajte da je sveže i prirodno.

Baka Ivankino iskustvo ne deli mladić Luka do kog smo svratili da pitamo kako njemu ide i šta ljudi najčešće kupuju. Iako je njegova tezga prepuna slatkih voćkica, Lukina priča nimalo nije takva:

Ne prodaje se ništa, najviše peršun. To ljudi traže zato što je najjeftiniji i to je to.

Kako Luka kaže, od ovog posla se ne može zaraditi dovoljno, a drugi izvor prihoda nemaju.

Mi smo proizvođači, mi ovo proizvodimo i ovo nam je jedini izvor zarade. Svaki dan smo ovde, od pet ujutru do sedam uveče"

S obzirom na to da na pijaci ljudi stalno cirkulišu, a da je korona u vazduhu, pitali smo Luku da li se plaše:

U strahu smo, plašimo se, ali masku ne možemo da nosimo pošto imamo astmu. Posao ne ide, ljudi nema, plaše se da izlaze na ulicu. Nema posla, ne znamo šta ćemo da radimo.

Dakle, nakon obilaska pijace na Zelenom vencu, stekli smo utisak da uopšte nije lako biti prodavac i da se teškom mukom zarađuje za hleb. Nažalost, nije ova profesija jedina koja je ugrožena, u ovom pandemijskom vremenu nikome nije lako. No, jedino što nam preostaje jeste strpljenje, nada i vera da će i ovoj pošasti doći kraj što pre i da će se život vratiti svojim normalnim tokovima.

(Espreso)