OTAC MU JE UMRO ZBOG TEŠKE BOLESTI KOJU JE IZAZVAO POROK KOJI MNOGI SRBI IMAJU: Teška životna ispovest Nestorovića!

Pulmolog dr Branimir Nestorović podelio je svojevremeno potresnu ispovest u kojoj je opisao kako mu je otac preminuo od raka usne duplje jer je bio strastveni pušač.

– Otac je bio strastveni pušač, pušio je tri pakle dnevno. Dobio je rak usne duplje i umro je u velikim mukama. I od tad ja vodim tu kampanju protiv duvana, ali ide slabo – rekao je doktor.

– Znate kad pričamo o drogama, najstrašnija droga je duvan. To je najstrašniji otrov koji postoji. Njegova zavisnost je na nivou kokaina. Duvan, a o tome se malo priča, oštećuje kod žene jajne ćelije i to su promene koje se prenose na sledeće generacije. Ako je baba bila strastan pušač, unuka će imati sve bolesti koje imaju pušači iako nikad nije pušila – kazao je on.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji oko trećine odraslih konzumira cigarete i druge duvanske proizvode, a godišnje zbog pušenja umre 15.000 ljudi, što govori koliko je ovaj problem ozbiljan u našoj zemlji.

– Kada je moj otac umro, mi smo ostali bez prihoda. Desilo se nešto u penzionom fondu, oni su zagubili neke papire. On je imao 44 godine radnog staža kada je umro. Bio je trgovac i imao je baš težak život. Rano je počeo da radi, sa svega 14 godina – priča Nestorović.

Doktor je opisao da su on i majka nakon smrti oca 7 meseci bili bez prihoda.

– Snalazili smo se, pozajmljivali… Nisam imao kaput, morao sam da izmislim izgovor zašto dolazim u sakou na fakultet po ciči zimi. Meni je to tada to izgledalo kao smak sveta, ali sada kad gledam, i to je imalo neku pozitivnu stranu. Nisam imao kaput pa sam samo u sakou po zimi dolazio na fakultet. E kako je na Medicinskom fakultetu bilo studenata sa parama oni mi kažu:

– Pa gde ti je kaput?

– Ma, pravi šmekeri idu samo u skaou – odgovorim im tada. Onda shvatite da možete da se oslonite samo na sebe i par najodanijih prijatelja. Bila je to prilično dobra lekcija u mom životu.

Nestorović je opisao da je potom radio nekoliko godina kao građevinski radnik.

– Radio sam dve-tri godine kao građevinski radnik. Radio sam uglavnom na mešalici. Najbolji posao je bio kada smo se ja i moj kum ubacili jedne godine da pomažemo u kampanji prskanja gubara. Mi smo razmućivali one otrove. Bila je jako dobra plata. Mislim da sam tad upoznao Srbiju i kako žive obični ljudi. Srbi su solidaran narod ali nas otuđuju – završio je doktor.

(Espreso / Objektiv)