Šetali smo kao 2 geja po centru BG 3 dana pre Prajda! Nismo se dobro proveli! (VIDEO)

Staja

Ja sam onaj S. M. S. odozgo. Oženjen sam, imam dva divna klinca od četiri i dve i po. Jedina osoba do čijeg mišljenja držim u ovom slučaju, u sredu uveče, kad sam odlučio da s mojim kolegom sutradan izađem na BG ulice i držim se za ruke, otpisala mi je na Viberu da sam trešer, da je to što radim na nivou rijalitija i da zapravo ne zna šta da očekuje od (ex) novinara Kurira, Pressa i Telegrafa. I Espresa, dodajem :)

"Mislila sam da imaš drugačije ideje, ali si ograničen retardiranim urednicima. A zapravo, to je tvoj svet", ozlojeđeno mi je otpisivala verovatno najtolerantnija osoba koju znam.

Nema ovde, dakako, reči o homofobiji. Posredi je, smatra ta osoba, tabloidna interpretacija jednog vrlo ozbiljnog problema, koji ne zaslužuje da bude tretiran na ovaj način.

Ne slažem se. O problemima mora da se priča, makar i u tabloidima, koji su često hrabriji od mejnstrim medija u ovoj tužnoj zemlji. OK, pravila igre su ta, pa hajmo da malo izazovemo empatiju i pomognemo usijanim glavama da shvate da će i one kad-­tad biti u istoj situaciji u kojoj su naši prijatelji homoseksualci.

Usijane glave će, doduše, sputavati neke druge stvari na koje ne mogu da utiču, a voleli bi. Miš je u mišolovci, a ne želi da bude tamo.

Poznat osećaj?

Dakle, ispred Albanije smo, hvatamo se za ruku. Lupa mi čuka, neću da lažem. Do SANU ima jedno 1.000 metara, koji mi deluju kao 42 kilometra maratona. Nemam tremu, ali osećam zent. Ne bih voleo da me žena sutra dočeka okrvavljene glave, a to lako može da se desi.

Društvo je opet poludelo (ako je ikad bilo normalno) i traži priliku da se isprazni na drugom i drugačijem, iako mu oni nisu pretnja, nikad nisu bili i nikad neće biti.

O tome mislim dok se susrećem s polubesnim pogledima, coktanjem zuba ili okretanjem glave na stranu.