KADA MOŽEMO OČEKIVATI KOLEKTIVNI IMUNITET? Profesor Medicinskog fakulteta kaže da to zavisi OD DVA FAKTORA

Kako bi se konačno osetio boljitak i kako bismo malo "prodisali" u ovoj epidemiji, profesor Medicinskog fakulteta obelodanio je koliko građana bi i u kom periodu moralo da se vakciniše.

Nema osobe u Srbiji, što se kaže, od sedam do 77, koja barem jednom nije pomislila kada će ova crna pošast od epidemije kovida, koja caruje, evo, već čitavu godinu kod nas, da se završi. I, nema čoveka unutar naših granica, koji ne sanja da već jednom izleti iz kuće, ne razmišljajući da li mu je zaštitna maska na licu, a bočica alkohola za dezinfekciju ruku u torbi. Da ne govorimo o probijanju granice fizičkog rastojanja, poljupcima, grljenju, pozdravljanju, onako “po srpki”, kako smo odvajkada radili. Konačno, svi zbog toga razmišljamo o – otpornosti na virus, piše 24sedam

Umorili smo se

Umorili smo se. Čekamo da vakcine “odrade” svoje i dođemo do priželjkivanog kolektivnog imuniteta, odnosno svojevrsnog bedema, koji bi nas sve štitio od koronavirusa. Jeste Srbija druga u Evropi po broju vakcinisanih građana na milion stanovnika, ali činjenica je, s druge strane, i da broj novootkrivenih slučajeva na dnevnom nivou ne pada, brojevi su četvorocifreni u ovom trećem talasu, a peli su se na neverovatnih 8.000. Samo juče je bilo 2.088 ljudi. Naravno, oboleli umiru svakodnevno, a zdravstveni sistem Srbije je prenapregnut, kao nikada do sada u novijoj istoriji.

Treba to sve izdržati i zato je jedino pitanje – kada ćemo dostići zadovoljavajući imunitet na najgori virus u proteklih, reklo bi se, 100 godina?

– To je teško pitanje u ovom času – iskreno odgovara za “24sedam” profesor dr Radan Stojanović, koji na Medicinskom fakultetu u Beogradu predaje kliničku farmakologiju, u čiju oblast spadaju, dakako, vakcine, lekovi i imunitet, a koji pomno prati čitavu situaciju.

Prema njegovim rečima, idealno bi bilo da se za šest meseci vakciniše 40 odsto naših građana.

– Ukoliko su procene nadležnih za tu vrstu statistike tačne da su dosad oko 25 odsto osoba u Srbiji već preležale kovid, onda grubo računajući, možemo u avgustu da govorimo o tih oko 65 odsto imunih na kovid. Ali, nije sve crno ni belo, te bi trebalo razmišljati da će nam ta brojka samo omogućiti da “prodišemo” – objašnjava taj naš stručnjak obrazlažući svoj stav rečima:

-Stvaranju kolektivnog imuniteta na kovid doprinose osobe koje su preležale infekciju, ali i svi oni koji su vakcinisani protiv koronavirusa. Za zdravlje čitavog društva bolje bi bilo da, u tom ukupnom broju, bude mnogo više onih koji su imunitet stekli vakcinacijom. Kada je vakcinisanje stanovništva u pitanju, cilj je da u što kraćem vremenskom periodu, narednih šest meseci, bude vakcinisano barem 40 odsto stanovništva Srbije ili oko tri miliona ljudi. To je takozvana kritična masa za kontrolu epidemije. U suprotnom, bićemo onaj pas koji se vrti u krug pokušavajući da dohvati spostveni rep – priča on.

Situacija u vezi sa aktuelnom pandemijom je svima nova na planeti, pa se postavlja i pitanje koliko će dugo da traje stečeni imunitet posle preležane bolesti, a koliko posle vakcinacije.

Osam sigurnih meseci

-Pre pet dana izašao je naučni rad u kojem naučnici tvrde da se posle preležane infekcije imunitet zadržava osam meseci. Proizvođači vakcina su ispitali tokom kliničkih studija koliko bi mogla da se očuvaju antitela u organizmu, odnosno naša odbrana od korone, a podaci su od osam meseci do dve godine, izuzev “Sputnjik lajt” vakcine, za koju proizvođač tvrdi tri do četiri meseca – ističe taj stručnjak i dodaje da bi bio veliki supeh da dostignemo tih lepih 65 odsto imunih na koronu.

Kako dodaje, tada ne bi bio toliko veliki pritisak obolelih na zdravstvene ustanove, a u njima bi mogli da se leče i oni koji nemaju kovid, već druge bolesti, a dosad nisu mogli da stignu na red zbog obolelih od kovida.

-I dalje će biti ljudi koji će se razboljevati. Ovaj virus neće da nestane. On nas zaražava, mi se borimo protiv njega. Uz to, nikada ne možemo znati kad i koje će se javiti mutacije na virusu. Može da se desi da one budu toliko brze da nas preteknu u ovoj vakcinaciji. To bi moglo da bude interesantno. Pogotovu ako se dese na tom, takozvanom spajk proteinu, odnosno šiljastom omotaču. “Fajzerova”, “Sputnjik”, “Modernina” vakcina, upravo se usmeravaju ka tom spajk proteinu. Ukoliko se on izmeni, onda može da se desi da vakcine ne deluju baš onako kako je očekivano. Ali, to nije problem, jer takve vakcine mogu brzo da se izmene i prilagode mutacijama virusa – objašnjava on.

Jedna doza

Takođe, kako upozorava on, evidentno je da neće biti vakcina za čitavo čovečanstvo, te se pribegava strategiji jedne doze, baš kao što je to “Sputnjik lajt” vakcina.

-Ta vrsta vakcine daje mogućnost vakcinisanja velikog brija ljudi. Da steknu neki imunitet, koji će trajati tri do četiri meseca. Cilj je da se onemogući pojava teških kliničkih slika kovida, ali i funkcionisanje zdravstvenog sistema u svim svetskim državama – kaže taj stručnjak.

Na pitanje “24sedam” da li cela ova priča upozorava da nećemo imati trajni umunitet i da ćemo se stalno vakcinisati protiv kovida, prof. dr Stojanović kaže:

-To, u ovom času, niko ne zna. Vakcina je tek stigla među građane na celoj planeti, dok je dosad bila kontrolisana u laboratorijskim uslovima. Ostaje da se vidi i koliko će se dugo zadržavati antitela u organizmu, ali i kako će funkcionisati takozvani memorijski ćelijski imunitet.

Važno

Ono što je u ovom stadijumu borbe najvažnije jeste, napominje naš sagovornik, da se ne opuštamo.

-Ko je primio prvu dozu vakcine mora da se ponaša kao da je nije ni dobio. On mora da sprovodi sve epidemiološke mere za sprečavanje širenja i dobijanja koronavirusa – nosi masku, drži fizičku distancu, pere ruke… Tek 10 dana po dobijanju druge doze, moglo bi se reći da je zaštićen onoliko odsto, koliko su naveli proizvođači – završio je prof. dr Stojanović.

(Espreso/24sedam)