KON O NULTOM PACIJENTU KOJI JE UMRO 5. FEBRUARA: Korona je bila među nama mnogo pre nego što smo bili SVESNI

Vest da je grupa od 13 srpskih naučnika okupljenih na Medicinskom fakultetu istraživanjem utvrdila da je koronavirus stigao u Srbiju najmanje mesec ranije nego što se dosad mislilo, ali da se tada još nije moglo utvrditi o kojoj bolesti se radi, prokomentarisao je za "Blic" i dr Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba.

Srpski naučnici su posle višemesečnih analiza utvrdili da je 56-godišnji muškarac, koji je umro u Srbiji 5. februara posle teške, obostrane upale pluća, zapravo bio preminuo od novog koronavirusa, ali da se u to vreme još nije moglo znati o kojoj bolesti se radi.

Podsećanja radi, prvi zvanično potvrđeni slučaj zaraze koronavirusom u Srbiji potvrđen je skoro tačno mesec dana kasnije, 6. marta.

- Treba čestitati kolegama što su uspeli da dođu do tako važnog otkrića, a kasnije i da ga objave. To istraživanje je vrlo važno jer potvrđuje da je virus bio u cirkulaciji i mnogo pre prvog potvrđenog slučaja u Srbiji 6. marta - kaže dr Kon za "Blic".

Podsećanja radi, obdukcija ovog "nultog pacijenta" je urađena u Beogradu dva dana posle njegove smrti, 7. februara, i utvrđeno je da je imao tešku obostranu upalu pluća, sa akutnim respiratornim sindromom. Tek kada je korona uzela maha i u Srbiji, naši naučnici su se setili ovog neobičnog slučaja i pokušali da iz sačuvanih, zamrznutih uzoraka utvrde da li se radilo o koronavirusu.

Posle uporednih testova došlo se do saznanja da je smrt zaista nastupila zbog novog koronavirusa.

Ko je bio "nulti pacijent"?

Kon navodi da je u ovom slučaju reč o, kako je upućen, starijoj osobi koja je bila beskućnik.

- Mi smo već nakon 20. januara, kada se korona zahuktala u Evropi, a pre dostupnih testova, postavili određeni nadzor na granici kako bismo pratili da li dolaze putnici sa povišenom temperaturom. Ova vest je samo dokaz da je virusa bilo i pre nego što smo znali - kaže Kon.

Kon dodaje da su Francuzi prvi izašli s podacima da je novi koronavirus bio prisutan u Evropi ranije nego što se mislilo. U jednom istraživanju, o kojem je Rojters pisao, naveli su da je prvi potvrđen slučaj kod njih zabeležen još 27. decembra, dakle mnogo ranije nego što je prvi slučaj virusa registrovan na evropskom tlu.

- Ovo istaživanje svakako zavređuje pažnju. Kontakte sa ove vremenske distance je gotovo nemoguće pratiti, a posebno u ovom potvrđenom slučaju, budući da je reč o čoveku koji nije imao mnogo kontakata - kazao je dr Kon.

Žrtava korone je bilo i ranije

Ovaj rad grupe od 13 srpskih naučnika okupljenih na Medicinskom fakultetu, koji je objavljen 19. januara ove godine, potvrđuje da se prva dokazana smrt povezana sa korona virusom u Evropi dogodila u Srbiji, tog 5. februara prošle godine, mesec dana pre prvog zvanično zabeleženog slučaja koronavirusa u našoj zemlji.

Ipak, to nipošto ne znači da je korona virus u Evropi "potekao" iz Srbije, već samo da se radi o najstarijem dokazanom smrtnom slučaju zahvaljujući tome što su srpski naučnici sačuvali uzorke tkiva preminulog pacijenta čija im je klinička slika u to vreme bila sumnjiva. Podsetimo, pre ovog istraživanja zvanično je prvi smrtni slučaj u Evropi potvrđen u Francuskoj 15. februara prošle godine.

Profesor Slobodan Savić sa Medicinskog fakulteta, koji je učestvovao u ovom istraživanju, rekao je danas na TV N1 da je prva potvrđena smrt na evropskom tlu bila u Srbiji tog 5. februara, a da ih je u Evopi verovatno bilo i ranije, ali da one nisu potvrđene.

Takođe ne znači ni da je preminuli 56-godišnji muškarac zaista bio nulti pacijent, bez navodnika, jer srpski lekari sada veruju da se koronavirus od tog 5. februara, pa sve do prvog zvanično potvrđenog slučaja u Srbiji, 6. marta, "švercovao" neprimećen u populaciji i među lekarima kao virus običnog gripa.

"Šta je virus čekao mesec dana? Moguće je da je po neki od prvih bolesnika promakao sa dijagnozom gripa. Ima osnova da se veruje i u sklonost virusa da potiskuju jedni druge, poznatu pod nazivom interferencija. To je fenomen koji postoji na pojedinačnom nivou, pa je malo verovatno da će dete istovremeno oboleti od malih i ovčijih boginja, ali se odnosi i na populaciju. Otuda se, recimo, smenjuju epidemijski talasi infekcija disajnih organa izazvanih rinovirusima, respiratornim sincicijalnim virusima i uzročnicima gripa", objasnio je epidemilog prof. dr Zoran Radovanović pre nekoliko dana u autorskom tekstu za list "Danas".

Bonus video:

(Espreso/Blic)