SAČEKAJMO SA POPUŠTANJEM MERA DO SREDINE FEBRUARA! Dr Tiodorović: MOŽDA ĆE ISPASTI DA SMO IMALI I SRPSKI SOJ!

Profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, kaže da Srbija još nije u povoljnoj epidemiološkoj situaciji da bi moglo da se razmišlja o popuštanju mera.

"O tome bismo mogli da razmišljamo kada bismo beležili oko 500 zaraženih i svega nekoliko preminulih dnevno, a ne treba zaboraviti da se pojavio i novi, britanski soj virusa i da treba biti oprezan. Korona je tu, a niko nije kao mi toliko ’otvoren’ u Evropi. Razumem da su ugostitelji ugroženi i Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika Beograda, koji traži da se produži radno vreme lokala do 22 sata, ali mi nije jasno zašto im znače ta dva sata. Ne ponašaju se isto ljudi u kafanama u toku dana i u kasnim noćnim satima. Opuste se i ne poštuju mere, što sve doprinosi širenju virusa. Moramo da budemo realni. Razumem pritiske, ali je još rano da se bilo koja mera ukine. Sačekajmo do sredine februara da vidimo da li se poboljšava situacija pa ćemo razgovarati", ističe dr Tiodorović.

Koji broj zaraženih može da se zabeleži da bi se smatralo da smo bezbedniji?

"Evropska unija je odredila tri zone: zelenu, narandžastu i crvenu. Da bismo bili u toj dobroj zelenoj zoni, dnevno treba da beležimo oko 350 pozitivnih slučajeva. Bili smo tako dobri u jednom trenutku u avgustu i septembru, čak i najbolji posle Norveške i Izraela. Sada nismo. Zato i dalje ne možemo da razmišljamo o popuštanju mera. O tome treba razmišljati kada budemo imali višestruko manje zaraženih nego što je sada situacija."

Tiodorović kaže da, kada je u pitanju četvrti talas, njemu "zameraju zato što je previše optimističan".

"Ipak, tačno je da sam do sada pogodio sva tri pika virusa. Imaćemo i četvrti ukoliko se ne sprovode epidemiološke mere onako kako treba. To sam rekao i pre praznika. Trenutno imamo blagi porast broja obolelih, ali je to daleko od pika. Takvi rezultati su ostvareni zato što se veliki deo stanovništva pridržavao mera, posebno u vreme praznika. Voleo bih da beležimo brži pad na krivi jer se i dalje više od 4.000 ljudi nalazi na lečenju u bolnicama. A možda će u većim gradovima doći do rasta broja zaraženih jer su se deca vratila u škole, a njihovi roditelji na posao."

Od kada se čulo da se britanski soj korone pojavio kod jedne žene koja je doputovala u Srbiju, ljudi više strahuju da se ne zaraze od ove bolesti. Koliko ste zabrinuti da se ne raširi ovaj, kao i južnoafrički soj kovida, koji se smatraju smrtonosnijim?

"Nisu to jedina dva soja, tu je i brazilski i ko zna koliko ih još ima. Možda će sutra ispasti da smo imali i srpski soj. Naši stručnjaci sve to prate na dnevnom nivou. Tako je i otkriven britanski soj kod jedne žene iz Novog Sada. U nauci uvek postoji borba za prestižom i obaveštavanjem o novim stvarima. Sigurno će biti još mutacija, ali na sreću ovaj virus nema takvu moć mutacije kao što ima grip. To bi bilo mnogo teže. Novi sojevi su zarazniji i lakše se prenose, ali čim krenu da se tako prenose – to znači da će virus polako početi da nestaje. Izgubiće se njegova snaga i moć, što ne znači da neće biti novih mutacija. Sada neki iznose teoriju da je smrtnost kod britanskog soja veća za 30 odsto. Ako se neki virus lakše širi i zaražava veći broj ljudi, onda samim tim imate i veći broj težih slučajeva i povećanu smrtnost."

Da li je kod nas zabeležen još neki slučaj obolevanja od britanskog soja korone?

"Za sada nismo zabeležili nešto novo, jer bi to bilo saopšteno. Nema razloga da se kriju informacije. Ali to ne znači da ga neće biti. Verovatno smo ga imali u Srbiji i pre ovog otkrivenog slučaja. Samo što verovatno nije bio dijagnostikovan, a nisu se kod zaražene osobe ispoljile te posebne karakteristike koje prate britanski soj."

Kada je u pitanju vakcinacija, Tiodorović kaže da je dobro to što smo sedmi u svetu i drugi u Evropi.

"To je odličan rezultat. A to je iznenađenje i za nas. Stanovništvo je prihvatilo da se vakciniše i bilo kakva teorija zavere i antivakcinalisti ipak nisu uspeli da utiču na to da odvraćaju ljude od imunizacije. Mislim da smo u svetu malo na tapetu. Jer, mnogi se pitaju kako to Srbija uspeva da nabavlja vakcine, a drugi ne? Vidim da se u hrvatskim medijima čude kako je to Srbija vakcinisala četiri puta više ljudi od njih. Najveći izazov će biti nabaviti dovoljno vakcina."

Kako bismo imali kolektivni imunitet, moramo vakcinisati najmanje dva miliona građana, smatra on.

"Bilo bi idealno da vakcinišemo i tri miliona u što kraćem periodu. Ali to ne zavisi od nas, bez obzira na svu organizaciju. To zavisi samo od toga koliko ćemo vakcina dobiti. Moramo da budemo objektivni. U brojku od dva miliona ne treba da uđu i oni koji su preležali pa su se vakcinisali radi boljeg imuniteta. Već oni koji nisu imali kovid uopšte. Jer, ako ih sve zbrojimo zajedno, ispašće da vakcinišemo manje ljudi nego što je potrebno. Ranije su stručnjaci, poput glavnog američkog epidemiologa Entonija Faučija, govorili da se kolektivni imunitet stiče sa 60–70 odsto vakcinisanih, a sada iznose mišljenje da treba da bude 85 odsto. Onaj ko kaže da treba više, uvek je u pravu. Tada smo sigurniji. Ako se vakciniše 60–70 odsto populacije, imaćemo kontrolisanu situaciju i sporadične slučajeve. Tada se neće beležiti žestoke epidemije s pikovima. Sa 85 odsto imunizovanih građana epidemija može da se ugasi."

Koji broj zaraženih može da se zabeleži da bi se smatralo da smo bezbedniji?

"Evropska unija je odredila tri zone: zelenu, narandžastu i crvenu. Da bismo bili u toj dobroj zelenoj zoni, dnevno treba da beležimo oko 350 pozitivnih slučajeva. Bili smo tako dobri u jednom trenutku u avgustu i septembru, čak i najbolji posle Norveške i Izraela. Sada nismo. Zato i dalje ne možemo da razmišljamo o popuštanju mera. O tome treba razmišljati kada budemo imali višestruko manje zaraženih nego što je sada situacija."

Tiodorović kaže da, kada je u pitanju četvrti talas, njemu "zameraju zato što je previše optimističan".

"Ipak, tačno je da sam do sada pogodio sva tri pika virusa. Imaćemo i četvrti ukoliko se ne sprovode epidemiološke mere onako kako treba. To sam rekao i pre praznika. Trenutno imamo blagi porast broja obolelih, ali je to daleko od pika. Takvi rezultati su ostvareni zato što se veliki deo stanovništva pridržavao mera, posebno u vreme praznika. Voleo bih da beležimo brži pad na krivi jer se i dalje više od 4.000 ljudi nalazi na lečenju u bolnicama. A možda će u većim gradovima doći do rasta broja zaraženih jer su se deca vratila u škole, a njihovi roditelji na posao."

Od kada se čulo da se britanski soj korone pojavio kod jedne žene koja je doputovala u Srbiju, ljudi više strahuju da se ne zaraze od ove bolesti. Koliko ste zabrinuti da se ne raširi ovaj, kao i južnoafrički soj kovida, koji se smatraju smrtonosnijim?

"Nisu to jedina dva soja, tu je i brazilski i ko zna koliko ih još ima. Možda će sutra ispasti da smo imali i srpski soj. Naši stručnjaci sve to prate na dnevnom nivou. Tako je i otkriven britanski soj kod jedne žene iz Novog Sada. U nauci uvek postoji borba za prestižom i obaveštavanjem o novim stvarima. Sigurno će biti još mutacija, ali na sreću ovaj virus nema takvu moć mutacije kao što ima grip. To bi bilo mnogo teže. Novi sojevi su zarazniji i lakše se prenose, ali čim krenu da se tako prenose – to znači da će virus polako početi da nestaje. Izgubiće se njegova snaga i moć, što ne znači da neće biti novih mutacija. Sada neki iznose teoriju da je smrtnost kod britanskog soja veća za 30 odsto. Ako se neki virus lakše širi i zaražava veći broj ljudi, onda samim tim imate i veći broj težih slučajeva i povećanu smrtnost."

Da li je kod nas zabeležen još neki slučaj obolevanja od britanskog soja korone?

"Za sada nismo zabeležili nešto novo, jer bi to bilo saopšteno. Nema razloga da se kriju informacije. Ali to ne znači da ga neće biti. Verovatno smo ga imali u Srbiji i pre ovog otkrivenog slučaja. Samo što verovatno nije bio dijagnostikovan, a nisu se kod zaražene osobe ispoljile te posebne karakteristike koje prate britanski soj."

Kada je u pitanju vakcinacija, Tiodorović kaže da je dobro to što smo sedmi u svetu i drugi u Evropi.

"To je odličan rezultat. A to je iznenađenje i za nas. Stanovništvo je prihvatilo da se vakciniše i bilo kakva teorija zavere i antivakcinalisti ipak nisu uspeli da utiču na to da odvraćaju ljude od imunizacije. Mislim da smo u svetu malo na tapetu. Jer, mnogi se pitaju kako to Srbija uspeva da nabavlja vakcine, a drugi ne? Vidim da se u hrvatskim medijima čude kako je to Srbija vakcinisala četiri puta više ljudi od njih. Najveći izazov će biti nabaviti dovoljno vakcina."

Kako bismo imali kolektivni imunitet, moramo vakcinisati najmanje dva miliona građana, smatra on.

"Bilo bi idealno da vakcinišemo i tri miliona u što kraćem periodu. Ali to ne zavisi od nas, bez obzira na svu organizaciju. To zavisi samo od toga koliko ćemo vakcina dobiti. Moramo da budemo objektivni. U brojku od dva miliona ne treba da uđu i oni koji su preležali pa su se vakcinisali radi boljeg imuniteta. Već oni koji nisu imali kovid uopšte. Jer, ako ih sve zbrojimo zajedno, ispašće da vakcinišemo manje ljudi nego što je potrebno. Ranije su stručnjaci, poput glavnog američkog epidemiologa Entonija Faučija, govorili da se kolektivni imunitet stiče sa 60–70 odsto vakcinisanih, a sada iznose mišljenje da treba da bude 85 odsto. Onaj ko kaže da treba više, uvek je u pravu. Tada smo sigurniji. Ako se vakciniše 60–70 odsto populacije, imaćemo kontrolisanu situaciju i sporadične slučajeve. Tada se neće beležiti žestoke epidemije s pikovima. Sa 85 odsto imunizovanih građana epidemija može da se ugasi."

A hoćemo li ponovo morati da se vakcinišemo na jesen ili zimu?

"To sve zavisi od vakcine do vakcine. Nauka tu nema jedinstven stav. Neki smatraju da ćemo posle šest meseci od ovog vakcinisanja možda morati da primimo jednu dozu, neki da ćemo za godinu dana to uraditi kao u slučaju gripa, a ima naučnika koji tvrde da nas cepivo štiti dve godine."

Da li se neko zarazio u periodu između primanja dve doze cepiva?

"To se može očekivati. Mislim da se upravo takva situacija dogodila među korisnicima Doma za stare u Šapcu. Oni su svi bili klinički zdravi kada su primili vakcinu, a onda se dogodilo da sedmoro mora da se hospitalizuje. Verovatno su bili već u inkubaciji virusa kada su primili cepivo. Oboleli od malignih i drugih bolesti mogu da prime vakcinu ako im je bolest u mirnoj fazi. Neka se o tome posavetuju s izabranim lekarom. Nisu tačne priče da ljudi s dijabetesom, srčanim problemima ili obolelom štitastom žlezdom ne smeju da se vakcinišu. Netačno je i da alergični na penicilin ne mogu da se vakcinišu. Dešavalo se da se ljudi vraćaju s vakcinacije zbog toga, pa smo davali pojašnjenje da to nema veze jedno s drugim."

"To sve zavisi od vakcine do vakcine. Nauka tu nema jedinstven stav. Neki smatraju da ćemo posle šest meseci od ovog vakcinisanja možda morati da primimo jednu dozu, neki da ćemo za godinu dana to uraditi kao u slučaju gripa, a ima naučnika koji tvrde da nas cepivo štiti dve godine."

(Espreso/Alo)