ZAŠTO ŽRTVE SILOVANJA TOLIKO DUGO ĆUTE? Situacija nije nimalo naivna! Postoji JAK RAZLOG

Od sinoć, otako je javnost saznala za ispovest glumice Milene Radulović, u kojoj tvrdi da ju je u njenoj 17. godini više puta silovao ugledni beogradski učitelj glume Mika Aleksić i da se prvi put to dogodilo početkom novembra 2012. godine, javnost se ne smiruje.

I dok je veliki deo kolega i javnosti Milenu podržao, diveći joj se na hrabrosti da o tome progovori, postoje i oni koji su pitali: Zašto je ćutala dosad?

Ova tema pokrenuta je na društvenim mrežama, a svoj komentar na nju među prvima je dao Nebojša Romčević, ugledni dramski pisac i scenarista.

- Kako mislite da je nemoguće da ćute? I te kako je moguće da ćute. Ćute ljudi koji se smatraju postiđenima i stigmatizovanima iako su žrtve. Ćutali su ljudi koji su preživeli logore, ćutali su i u grob sa ćutnjom odlazili svi kojima je bilo lakše da ćute nego da povedu borbu. Da li zaslužuju još jednu osudu? Upravo zbog pitanja kakvo vi postavljate "šta je čekala do sada" je i odgovor na pitanje zašto je čekala.

Da bi žrtva progovorila o takvoj traumi kao što je silovanje, potrebna je velika hrabrost, posebno u situaciji kad je silovatelj poznat i cenjen čovek.

- Silovanje je atak na telo i psihu. Žrtva doživljava traumu. U odnosu na napad koji doživi oseća bes, strah, nemoć, krivicu. Ima ideju da joj niko neće verovati i da će je optuživati da je ona svojim ponašanjem isprovocirala nasilnika. Posebno je teško ako je to osoba koja predstavlja autoritet i za žrtvu i za okolinu - objašnjava Tatjana Daničić, psiholog za Ženu, i dodaje da je otežavajuća okolnost i to što je delo teško dokazivo.

- Žrtva se plaši da će biti osramoćena i izopštena. Proglašena "kurvom". Ponekad se javlja i osećaj odgovornosti prema nasilniku u smislu šta će biti sa njim. Rasturiću mu porodicu, upropastiti karijeru, paradoksalno je, ali je tako - ističe Daničićeva.

Sa njom se slaže i Sanja Pavlović, aktivistkinja Autonomnog ženskog centra. Ona kaže da se odgovor na pitanje zašto žrtve dugo ćute o iskustvu silovanja krije u samom mehanizmu ovog vida nasilja, kao i u društvenoj klimi.

- Sa jedne strane, nasilnik stvara atmosferu u kojoj se postavlja kao autoritet i osoba od poverenja, tako da u momentu kada dođe do čina nasilja to za žrtvu predstavlja pre svega šok i osećaj duboke izdaje tog poverenja. Dodatno, atmosfera u kojoj se seksualno nasilje dešava često je takva da se žrtvama čini kao da su samo one te kojima se to dešava, što pojačava osećaj da je ona tome na neki način doprinela, te izaziva osećaj stida i krivice - ukazuje Pavlovićeva.

Sa druge strane, društvena klima je širom sveta još uvek takva da se žrtvama ne veruje, da su one te koje se preispituju i optužuju da uništavaju živote muškaraca koji imaju sjajne karijere i uspehe. To, zajedno sa činjenicom da su institucionalni procesi traumatizujući i spori umnogome demotiviše žrtve da progovore i prijave nasilnike.

Zbog svega toga je akt mlade poznate žene koja javno progovori o tome šta je doživela postupak u najmanju ruku vredan hvale, a i mnogo više od toga.

Podsetimo, Milena Radulović je, između ostalog, rekla:

- U trenutku tog čina ja nisam imala svest o posledicama, one su dolazile kasnije. Bilo je to poništavanje svake vrste samopouzdanja, sigurnosti - rekla je novinarki Blica.

Nije, kako je rekla, imala snagu od početka da priča. Moralo je mnogo vremena da prođe, ali se trudila da se postavi kao neko s kim mlađe devojke mogu da razgovaraju. Uvek je razmišljala o tome koliko bi manje propatila da je imala nekog ko bi je upozorio.

(Espreso.co.rs/Blic.rs)