TITO NIJE VOLEO DEDA MRAZA: Svi su se pitali kako ga je baš SA NJIM POVEZAO

Kako što znamo, Josip Broz Tito nije voleo Deda Mraza, ali ni Svetog Nikolu, jer ih je poistovećivao. Dekica bele brade u crvenom odelu izazivao je negativne reakcije kod maršala. Ali zbog čega je to bilo tako, otkrila je, pre nekoliko godina, kustoskinja Muzeja istorije Jugoslavije, Ana Panić.

Oduvek se znalo da praznike legitimišu vlasti i da su oni tu, kako je istakla kustoskinja, "da slave ono što je na vlasti, pa su i Nova godina i drugi socijalistički praznici bili tu da zamene one stare religiozne praznike poput slava, Božića, Uskrsa".

Naime, javne svetkovine su i te kako korišćene u svrhu promocije komunizma i slavljene "po partijskom zadatku", brisale su granice između ličnog i društvenog, a jedna od glavnih funkcija bila im je integracija. Nova godina, koja do Drugog svetskog rata nije bila preterano popularan praznik među Jugoslovenima, trebalo je, kako nam je objasnila kustoskinja MIJ-a, da u javnom životu SFRJ zameni dotadašnje obeležavanje Božića, ali i da vešto izbegne podvojenost stanovništva različitih veroispovesti i stvori osećaj pripadnosti jednoj zajednici – mlađanoj SFRJ.

Naravno, kada jedan političko-društveni pravac ima za cilj brisanje verskih razlika, uz tu priču nikako ne može ići Sveti Nikola. Pitanje je samo kako je to maršal Svetog Nikolu povezao sa Deda Mrazom?

- A Deda Mraz, kakvog mi znamo iz dečijih filmova, sa dugom, belom bradom i crvenim kaputom nema veze sa tim "Ded Morazom", već sa "Santa Claus" -om, koji je verzija holandskog starog božanstva, povezanog sa Svetim Nikolom - objasnila je Ana Panić

Simpatičan dekica sa bradom i crvenom odećom podseća na Svetog Nikolu koji, takođe, ima crvenu odeću, dugu bradu i deli deci poklone, dok je kralj zime uvek bio u zelenom odelu i nikada nije bio tako debeo, već je predstavljen kao jedna mršava figura sa dugom, čak ni belom, već sivom bradom. Kralj zime nije delio poklone, njemu su ljudi davali darove u zamenu za bezbrižan zimski period – rekla je kustokinja Muzeja istorije Jugoslavije i dodala da je zbog toga u prvim posleratnim godinama Deda Mraz bio nepoželjan na Titovim proslavama Nove godine, a i među narodom.

Antifašistički front žena, koji je u Jugoslaviji bio zadužen za afirmaciju Nove godine je, po rečima Ane Panić, išao je na to da Deda Mraza zameni mlada devojka, jer nova mlada država je stasavala i mlada devojka je trebalo da simbolizuje kako državu, tako i Novu godinu.

- Naime, postojao je i ceo scenario po kome mlada devojka sreće staru godinu, koja joj priča o tome ko je bio dobar, a ko nije i kako je prošla ta prethodna godina. Zatim mlada devojka, kao personifikacija novog društva koja deli poklone deci, a u tom poslu je mogao i da joj pomaže stari partizan. Međutim, taj scenario se nikada nije ostvario – otkrila nam je kustoskinja.

U Holandiji i Belgiji, Sveti Nikola (Sinerklaas) ima pomoćnike koji se zovu Crni Petar (“Zwarte Piet” – na holandskom ili “Père Fouettard” – na francuskom).

Tradicija o Svetom Nikoli ima mnogo paralela sa germanskom mitologijom, posebno sa bogom Odinom. Ovo uključuje bradu, šešir i koplje (danas štap) i torbu koju drže njegove sluge da uhvate nestašnu decu.

I Sveti Nikola jaše belog konja kao i Odin. Pisma od slatkiša koje Crni Petar daje deci, asociraju na Odinovo stvaranje runskih slova. Pesme koje se recituju tokom proslave i pesme koje se pevaju deci posvećene su Odinu kao bogu poezije.

Tako da, nakon višvekovnih verovanja i dovođenja u vezu Deda Mraza i Svetog Nikole – nije ni čudo što je i doživotnog predsednika SFRJ simpatični dekica podsećao na sveca.

(Espreso.co.rs/Magazin.novosti.rs)