Hram Svetog Save i ČUDA koja se nalaze ispod njega: Arhitektonsko remek delo i stakleno zlatni MOZAIK! (FOTO)

Hram Svetog Save proteže se i osam i po metara ispod zemlje. Rame uz rame sa neverovatnim mozaikom koji je najveći i najimpozantniji u celom svetu, umetnici i stručnjaci iz ove oblasti stavljaju i zadivljujuću Kriptu Svetog cara Lazara, koja se prostire gotovo ispod celog hrama.

Ovo arhitektonsko remek-delo nalazi se na više od osam metara dubine ispod centralnog dela (naosa) hrama, ima više od 1.000 kvadratnih metara i 12 grobnica u kojima će biti sahranjeni srpski patrijarsi. Ono što ovu kriptu posebno izdvaja i čini umetnički jedinstvenom jeste način ukrašavanja, jer su bočni zidovi oslikani „al seko" tehnikom iscrtavanja na suvom zidu, a tavanica je oslikana na platnu i uz to je stavljen i najskuplji staklenozlatni mozaik iz italijanskog grada Murana.

Mala kripta

- U početnom projektu arhitekte Aleksandra Deroka bila je impozantna kripta na dubini od 13 metara, koja je trebalo da ide ispod celog hrama. Međutim, u prvom periodu izgradnje, nakon kriza i ratova, od 1929. do 1941, država nije imala novca i izgrađena je mala kripta, sa osam grobnica, ispod oltara. Nakon toga je počeo Drugi svetski rat, kada su Nemci četiri godine na prostoru hrama parkirali svoja vozila, a potom komunisti duže od četiri decenije vozila komunalnih preduzeća. To je ostavilo velike posledice jer je kada su ponovo počeli radovi 1985. godine, ustanovljeno da su svodovi i opeka puni nafte koja je decenijama curila iz vozila. Uloženi su ogromni napori da se izvuče sva ta nafta iz oplate, ali je to bilo gotovo nemoguće. Na sreću, 2001. patri­jarh Pavle je dao blagoslov da se počne izgradnja velike kripte po uzoru na Derokov projekat i tada počinje ispisivanje istorije - kaže đakon Miroslav Nikolić.

Patrijarh Pavle dao blagoslov za kriptu

Đakon Miroslav nam je ispričao i najzanimljiviju anegdotu iz izgradnje kripte koja je vezana za patrijarha Pavla.

- Patrijarh Pavle je dao blagoslov za izgradnju kripte 2001. godine. Međutim, kada je nakon nekog vremena došao u obilazak i video ogromnu rupu u kojoj su bageri i traktori, uhvatio se za glavu i rekao „da sam znao da će biti ovako, nikada ne bih dao blagoslov". Međutim, za šest meseci je sve to napravljeno i bio je zaista srećan i zadovoljan - ispričao nam je đakon.

Kako kaže, došlo je do odre­đenih problema, a naj­veći je bio taj što je ispod hrama planiran krak me­troa što nije postojalo kada se radio prvi projekat. Zbog toga je umesto 13 metara kopano osam i po metara. Samim tim, ova kripta sada ima visinu 5,2 metra u osnovnom nivou i iznad toga još jedan metar, gde su instalacije.

Uprkos tome što je ne­što niža i manja od one iz početnog projekta, sadaš­nja kripta je vanserijski ukrašena i oslikana, po čemu je jedinstvena u celom svetu.

Prva sahrana

Njegova svetost patrijarh srpski Irinej prvi je poglavar SPC koji je 22. novembra 2020. nakon teške borbe sa koronavirusom sahranjen u kripti Svetog velikomučenika kneza Lazara.

Poslednja, ali, nažalost, neostvarena želja počivšeg patrijarha, bila je da zajedno sa patrijarhom moskovskim i cele Rusije Kirilom osvešta Hram na proleće 2021. Završetak unutrašnjeg uređenja svakako će ući u istoriju kao jedno od glavnih dostignuća njegovog patrijaršijskog služenja.

U kripti je planirano da budu pokopani i zemni ostaci srpskih patrijaraha koji u testamentu ili za života nisu izričito naveli gde žele da počivaju. Po osvećenju Hrama naredne godine prvobitna ideja je bila da se u kripti prvo pohrane ostaci patrijarha Varnave.

Slikanje na zidu

- Kada je završena, kripta je bila impozantna sa više od 1.000 kvadratnih metara prostora, 2.500 kvadrata tavanice, gotovo šest metara visine i 12 grobnica za patrijarhe. Dobila je ime po Svetom caru Lazaru jer je on kosovski velikomučenik i samim tim simbol našeg naroda. Ostalo je samo da bude oslikana i ukrašena. Prvobitno je bilo u planu da, kao i ostatak hrama, cela kripta bude u mozaiku, što bi ukupno bilo 17.000 metara kvadratnih. Međutim, taj plan je promenjen zbog želje da bude kompletno završena na godišnjicu Milanskog edikta 2013. Zato se pribeglo slikanju na zidu, koje je takođe impozantno, ali i za koje treba manje vremena. Bočni zidovi su oslikani u „al seko" tehnici slikanja na zidu i tu su oslikani detalji iz Lazarevog života, poput Use­ko­vanja glave, Zidanja Ravanice, Prenosa moštiju, ali su zbog velike površine na njima oslikani i brojni drugi srpski svetitelji. Uz to, tavanica je oslikana potpuno drugom tehnikom, na platnu koje je potom zalepljeno - kaže đakon Nikolić.

(Espreso.r/Informer.rs)