NAJTOPLIJI SEPTEMBAR U ISTORIJI! Srbija se ubrzano zagreva, naš poznati stručnjak je rekao OVO
Stručnjaci upozoravaju na globalno zagrevanje, Foto: Profimedia

NAJTOPLIJI U POSLEDNJIH 140 GODINA

NAJTOPLIJI SEPTEMBAR U ISTORIJI! Srbija se ubrzano zagreva, naš poznati stručnjak je rekao OVO

Prema izveštaju Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), ovaj septembar je sedmi najtopliji septembar u Srbiji od 1951

Objavljeno:

U poslednjih 140 godina, septembar 2020. je najtopliji na planeti, dok je u Srbiji sedmi najtopliji u poslednjih 70 godina.

Stručnjaci upozoravaju da je ovakva statistika posledica globalnog zagrevanja koje će se intenzivirati u budućnosti.

Američka Nacionalna vazduhoplovna i svemirska administracija (NASA) objavila je da su prosečne temperature izmerene u septembru 2020. najviše otkako je počelo moderno vođenje evidencije, odnosno od 1880. godine. Da je septembar ove godine bio je najtopliji ikad registrovan na planeti, nedavno je saopštila i evropska služba o klimatskim promenama "Kopernikus". Kako navode, postoji mogućnost da 2020. obori rekord najtoplije godine. Period od oktobra 2019. do septembra 2020. bio je 1,28 stepeni iznad temperature u predindustrijskom periodu.

Prema izveštaju Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), ovaj septembar je sedmi najtopliji septembar u Srbiji od 1951. U Kikindi je zabeležen četvrti najtopliji septembar, dok je u Beogradu deveti najtopliji od 1887. godine.

Tokom septembra najviša temperatura od 33,3 stepena zabeležena je u Ćupriji 7. septembra, dok deset dana kasnije u prestonici izmereno maksimalnih 31,8 stepeni. U izveštaju RHMZ-a navodi se da je u septembru zabeležen toplotni talas u većem delu Srbije, a najintenzivniji je bio u Negotinu.

Profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu u Beogradu i klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević kaže za "Blic" da je ova statistika posledica globalnog zagrevanja koje je prisutno od industrijske revolucije do danas.

- Svake godine emitujemo sve više ugljen-dioksida, koji je jedan od glavnih gasova sa efektom staklene bašte. Njegova koncentracija je porasla gotovo 50 odsto u odnosu na predindustrijski period, te je taj efekat staklene bašte malo jači nego što je bio u prošlosti. Zbog toga se planeta postepeno zagreva, a kao posledicu toga imamo sve češće i češće tople rekorde, kako globalno tako i lokalno - objašnjava Đurđević.

Dodaje da se u svetu danas mnogostruko češće pojavljuju topli rekordi nego hladni.

- Primera radi, 2019. godine je bilo oko 160 toplih rekorda globalno, na raznim lokacijama i za razne mesece. S druge strane, nije bilo nijednog hladnog rekorda - ističe prof. dr Đurđević.

Kako kaže, nije problem samo u tome što su meseci u proseku topliji, već što iza toga stoji niz drugih promena koje negativno utiču na ljude, privredu i život na planeti uopšte.

- Reč je o raznim vremenskim ekstremima koji se sve češće dešavaju, kao što su poplave, suše, topljenje leda na polovima, intenzivne oluje, uragani koji za kraće vreme postaju vrlo jaki i prave veće poplave u priobalnim oblastima - podseća on.

Trend obaranja toplih rekorda nastaviće se u budućnosti.

- Sve dok ne prestanemo da emitujemo ugljen-dioksid, možemo da očekujemo da ćemo sve češće probijati ove tople rekorde. Međutim, i kad budemo prestali, nećemo se vratiti na staru klimu, već ćemo ostati na tom nivou klimatskih promena na kojem se budemo našli u trenutku kada naše emisije ugljen-dioksida i ostalih štetnih gasova sa efektom staklene bašte budu bili nula - ukazuje sagovornik.

Profesor dodaje da obaranje toplih rekorda nije iznenađenje jer je nauka to predvidela 70-ih i 80-ih godina prošlog veka.

- Ono što su bile prognoze od pre 30-40 godina, danas je postala realnost, a naučnici su na to upozoravali. Međutim, ništa se značajnije nije desilo po pitanju smanjenja emisije štetnih gasova. Starije kolege koje su radile na tim istraživanjima u polušali kažu: "Izvinite, ali bili ste upozoreni" - zaključuje prof. dr Đurđević.

Globalni prosek

"Kopernikus" navodi da temperatura u sibirskom delu Arktika nastavlja da bude daleko iznad proseka. Profesor Đurđević dodaje da su severne polarne oblasti deo planete koji se najbrže zagreva, kao i da se proces zagrevanja u Srbiji odvija brže nego što je globalni prosek.

- Srbija i region istočne Evrope spadaju u oblasti koje su u poslednjih pet godina bile u proseku toplije za dva stepena. Površina oblasti koje su prešle granicu od dva stepena je između 10-15 odsto ukupne površine planete. Ta granica je određena Pariskim sporazumom. Sve zemlje sveta dogovorile su se 2015. godine da prestanu da koriste fosilna goriva u nekom trenutku u budućnosti. Taj trenutak bi trebalo da se desi u narednih 30-40 godina i, ako to uspemo da uradimo, proces globalnog zagrevanja zaustaviće se na dva stepena - kaže prof. dr Đurđević.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media