NAJTEŽE OBOLELI OD KORONA VIRUSA LEČE SE KRVNOM PLAZMOM: Srpska doktorka sada ima sjajne vesti za njih

Specijalista transfuziologije na Institutu Milica Jovičić navela je da se povećava broj testiranih koji kasnije ulaze u program lečenja krvnom plazmom i dodala da u ovom trenutku ima dovoljno zaliha da se zadovolje potrebe, ali, dodaje, neophodno je da se taj program lečenja nastavi

Lečenje krvnom plazmom je samo jedan deo različitih terapijskih pristupa koji se primenjuju kod najteže obolelih od kovida-19, a do sada je više od 200 pacijenata primilo takvu vrstu terapije, prikupljeno je više od 1.000 jedinica krvne plazme i taj broj se svakodnevno povećava, kažu za Tanjug u Institutu za transfuziju krvi Srbije.

Specijalista transfuziologije na Institutu Milica Jovičić navela je da se povećava broj testiranih koji kasnije ulaze u program lečenja krvnom plazmom i dodala da u ovom trenutku ima dovoljno zaliha da se zadovolje potrebe, ali, dodaje, neophodno je da se taj program lečenja nastavi.

Kako je rekla, do sada je prijavljeno više od 2.000 potencijalnih davaoca plazme, ali i manji broj onih koji su je donirali, upravo zbog brojnih uslova koji su neophodni da bi neko postao davalac plazme.

Jovičić je navela da je osnovni uslov da neko bude davalac plazme da ima pozitivan PCR test ili pozitivan nalaz antitela, te da davaoci plazme moraju biti potpuno zdrave osobe, bez hroničnih, malignih oboljenja i drugih težih oboljenja, a ako su imali teži oblik kovida sa pneumonijum, potrebno je da prođe bar tri meseca od kako su izlečeni. Davanje plazme je pre svega dobrovoljno, ističe Jovičić i dodaje da se nakon što se zakaže testiranje, prvo prolazi lekarski pregled, popunjavaju upitnici, uzimaju analize, proverava krvna slika…

“Kada se objedine rezultati, zakazuje se sam čin davanja plazme, koje izgleda nešto drugačije od davanja krvi. Traje između 40 minuta i sat vremena i davalac je priključen na separator krvnih ćelija, krv prolazi kroz taj aparat i odvaja se plazma. Prikuplja se samo plazma, svi ostali krvni elementi vraćaju se davaocu”, navodi Jovičić.

Ona kaže i da je doniranje plazme specifično po tome što se za razliku od doniranja krvi, može vršiti do 24 puta godišnje, odnosno može se donirati na dve nedelje.

“Samo oni koji se prijave sami odluče da li će da doniraju plazmu i naš osnovni zadatak je da se naši davaoci u svakom trenutku osećaju dobro i sigurno. Na nama je da za sledeći talas budemo spremni sa nekim novim zalihama”, ukazala je Jovičić.

Prikupljanje krvne plazme trenutno sprovode Institut za transfuziju krvi Srbije i Zavod za transfuziju krvi Vojvodina, koji obuhvata davaoce iz cele Srbije, a u planu je da se uključe i Zavod za transfuziju krvi u Nišu, Kragujevcu i Užicu, navodi ona. Projekat je krenuo u saradnji sa vladom Srbije u aprilu.

Jovičić kaže i da su zalihe krvi u Institutu od početka epidemije na minimumu i naglašava da je potreba za većim brojem davaoca, dodajući da trenutno najviše nedostaju B pozitivna i A negativna krvna grupa.

“Iako se odaziva značajan broj davalaca, mi ne uspevamo da sakupimo količine krvi koje su svakodnevno potrebne, i za teške operacije i za povrede, i za pacijente koji su na hroničnoj terapiji. Svaka krvna grupa je pođednako dragocena i sve su neophodne, ne samo danas, kako bismo odgovorili svim potrebama zdravstvenog sistema”, rekla je Jovičić.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Tanjug)