OPASNOST KOJA MOŽE DA NAM DOĐE GLAVE: Sve što treba da znate kako biste se spasili od udara groma

Verovatnoća da vas udari grom iznosi 1:625.000, a smrtnost od udara groma kreće se od 10 do 30%.

“Grom je strujni tok naelektrisanih čestica, koji iz visokih slojeva atmosfere ide ka zemlji ili između oblaka, u tom smislu unutar njega postoji visoki napon i udar groma je u principu opasan po život ljudi, a normalno nanosi i štetu objektima“, rečeno je ranije iz RHMZ-a.

Žrtvi udara groma može se istog trenutka prići, jer ne predstavlja opasnost po onog ko joj ukazuje pomoć. A šta se dešava u telu nakon udara groma i kako pomoći žrtvi?

“Pre svega oštećenje tkiva, u smislu opekotina, što i jeste najčešća pojava, ali može uticati i na kompletan metabolizam, odnosno na stanje organizma, do prestanka srčanog rada, disanja i gubitka svesti. Ukoliko je pacijent bez svesti, ne diše, potrebno ga je postaviti na bok, tako da se obezbedi ukoliko je moguće da diše, jednostavno da se ne zablokira disajni put i pozvati hitnu pomoć“, rečeno je ranije iz Hitne pomoći.

Pred nama su letnji meseci, a samim tim i sezona grmljavinskih nepogoda, a nevreme sa grmaljavinom već nedeljama tutnji Srbijom i celim regionom.

U Srbiji godišnje od udara groma pogine između 10 i 20 ljudi, pa mere predostrožnosti nisu na odmet. Ukoliko se u toku 30 sekundi nakon munje čuje udar groma, potrebno je ući u zatvoren prostor, izbegavati kontakt sa metalnim objektima i tekućom vodom, a sve električne uređaje bi trebalo isključiti. Ukoliko ste pak na otvorenom, sklonite se sa otvorenih polja i izbegavajte visoka stabla koja lako privlače grom.

Narednih dana u Srbiji očekuju se česti pljuskovi sa grmljavinom, a u takvim uslovima, pogotovo tokom prolećnih i letnjih meseci, preti opasnost od udara groma. Evo šta treba da uradite ukoliko se slučajno nađete u takvoj situaciji:

- Najbolja je gromobranska zaštita, ali treba uzeti u obzir da ni jedan gromobran ne predstavlja 100 odsto zaštitu, već se njime samo smanjuje verovatnoća od direktnog udara groma. Tako u naseljenim mestima gde na objektima postoje gromobrani koji štite zgradu, ljudi su prilično zaštićeni, a ta zaštita obuhvata i manji prostor oko zgrada - kaže Boris Dumnić, docent na Departmanu za energetiku, elektroniku i telekomunikacije Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Automobil, dobar zaklon

Koliko smo zaštićeni zavisi od konfiguracije terena, a statistika kaže da se udari groma češće dešavaju na čistinama, u poljima, nego u gradovima, gde postoje visoki objekti. Zato je usled grmljavine najbolje potražiti zaklon u kući ili zgradi, ali i automobilu koji je takođe dobra zaštita od udara groma. Ako se ipak nađemo na otvorenom, treba izbegavati visoka usamljena stabla i vodu.

- Stvar je u raspodeli struje. Recimo, ako neko mokar trči poljem struja će ići preko njega i on će preživeti. Dok sa druge strane, ako se neko nalazi u vodi kada udari grom, to je kao da vam neko ubaci električnu grejalicu u kadu - navodi Dumnić.

Mobilni telefon ne privlači munje i gromove

On takođe kaže da mobilni telefon ne predstavlja opasnost da će privući udar groma iako od toga mnogi najviše strahuju.

Poslednji primer direktnog udara groma sa smrtnom posledicom odigrao se početkom meseca u jednom selu u okolimi Prijedora kada je stradala jedanaestogodišnja devojčica dok je brala salatu. Nju je izgleda direktno pogodio grom dok je njen otac koji je stajao pored ostao nepovređen.

- Očigledno da je grom direktno pogodio jednu osobu i to je situacija kao kada dvoje ljudi stoje na ulici i neko sa terase iznad njih prospe vodu koja padne na jednu osobu. Čista slučajnost - objašnjava Boris Dumnić.

Udar groma ima svoje kanale duž električnih linija sila i on tamo gde se nameračio, tamo se prazni. Udara u zemlju, odnosno u objekat ili čoveka, a pošto nema strogog pravila nema ni stopostotne zaštite.

Zato ne treba stajati na najvišem objekatu u okolini blizu njega. Ne treba biti ni na otvorenom prostoru kao ni blizu pojedinačnog drveća.

Dalje od električnih uređaja i utičnica

Najsigurnije je za vreme grmljavine skloniti se u čvrst, zatvoreni objekat sa obavezno zatvorenim prozorima i vratima, a poželjno je držati se dalje od električnih uređaja i utičnica, jer se grom prenosi i kroz instalacije.

Na listi nesigurnih skloništa su svi zakloni koji su otvoreni prema spolja, poput nadstrešnica, autobuskih stanica...

Ako niste bili u mogućnosti da pronađete sklonište, a osetite da vam trnci prolaze telom ili vam se kosa nakostreši, velika je verovatnoća da će vas upravo u tom trenutku pogoditi grom, a u takvim situacijama stručnjaci savetuju da brzo čučnete što je moguće niže, prebacujući težinu tela na nožne prste, da bi što manji deo vašeg tela bio u kontaktu sa tlom. Pokrijte uši dlanovima, a glavu smestite između kolena da biste bili što je moguće manja meta.

Povrede sa smrtnim ishodom

U suprotnom, povrede koje su nastale pražnjenjem atmosferskog elektriciteta su teške povrede sa smrtnim ishodom. Neposredni uzrok smrti je najčešće srčani zastoj, ali pacijenti koji nemaju puls i ne dišu ne mogu se smatrati mrtvim, već treba uloziti trud u oživljavanje, jer im je to šansa za vraćanje u život.

Jedna od zabluda jesta i da se ne sme dodirivati osoba koju je upravo udario grom. Upravo suprotno tome, toj osobi treba masirati srce i davati veštačko disanje dok ne dođe hitna pomoć, ali nikako je ne pomerajte sa tvrde podloge.

Komplikacije sa kojima se naknadno može suočiti osoba koja je preživela udar munje su: stvaranje katarakte, neurološke i psihičke poteškoće, prskanje bubne opne i frakture kostiju.

Udar groma može da bude direktna i indirektan. Direktan je kada osoba nosi metalne predmete na otvorenom prostoru u vreme grmljavine, a indirektan obično nastaje kada jednosmerna struja prolazi kroz drvo koje ima veći otpor nego vazduh izmedju drveta i žrtve, te struja pronalazi put manjeg otpora, odnosno preko žrtve prelazi u zemlju, navodi portal Stetoskop.info.

Neposredni uzrok smrti, najčešće je srčani zastoj, koji nastaje zbog trenutne depolarizacije čtavog miokarda. U slučaju da do toga ne dođe, kod unesrećenog se mogu razviti hipertenzija, tahikardija, nespecifične ekg promene, nekroza miokarda.

Prvo i osnovno je da se nesrećna osoba i spasilac sklone na bezbedno mesto. Sledeći postupak je održavanje kardiorespiratorne funkcije, pri čemu voditi računa da ne dođe do oštećenja vratne kičme.

Od medikamenata po potrebi koriste se analgetici, sedativi, kiseonik.

Budite oprezni sa nadoknadom tečnosti zbog često pratećeg edema mozga. Veoma je bitno da proverite da li postoje sekundarna oštećenja i sanirati ih.

Nesreća sa udarom groma se može desiti i na nekim mestima sa masovnim okupljanjem, npr. sportski događaj na otvorenom i sl.

I tada može doći do stradanja većeg broja ljudi.

Komplikacije sa kojima se naknadno može suočiti osoba koja je preživela udar munje su: stvaranje katarakte, neurološke i psihičke poteškoće, prskanje bubne opne, frakture kostiju.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic/B92)