Ako smete: Evo kako da predvidite kada ćete umreti!

Rouz i Miler nisu jedini koji su primetili da postoji veza između plodnosti i smrti. Džejms Kartsinger sa Univerziteta Minesote takođe je izvodio eksprimente s voćnim mušicama i takođe je otkrio da smanjenje plodnosti nagoveštava smrt. On je takođe otkrio da pad plodnosti pred smrt ne zavisi od starosti. Njegov rad se, međutim, razlikuje od rada Milera i Rouza u nekim veoma važnim aspektima. Kao prvo, on ne smatra da su saznanja do kojih su došli dokaz o zasebnoj i univerzalnoj fazi života - on nije siguran da ljudi i druge vrste koje se biološki razlikuju od voćnih mušica pred smrt prolaze kroz isto iskustvo smanjenja plodnosti. On koristi drugačiju terminologiju, pa tako govori o “penzionisanju”, koje počinje onog dana kada zrela ženka vožne mušice ne položi nijedno jaje. Na kraju ove faze, kada je stopa fertiliteta niska, a smrt blizu, stopa smrtnosti mušica se stabilizuje baš kao i u slučaju faze “kasnog života”. Prema tome, zaključuje Kartsinger, “stabilizacija, odnosno usporavanje stope smrtnosti, nije samo karakteristika starosti, već može da se dogodi i u mladom dobu”. Među naučnicima preovladava stav da je stabilizacija smrtnosti povezana s godinama, ali Kartsinger veruje da njegov rad pokazuje da je ona - baš kao i sama smrt - u većoj meri povezana s plodnošću.

Odakle, međutim, ta veza između plodnosti i smrti? Džejms Keri sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu i njegove kolege pokazali su pre deset godina da izmene u reproduktivnom sistemu miševa mogu da utiču na njihov životni vek. Oni su ženkama miševa ubacili jajnike znatno mlađih ženki nakon čega im se životni vek produžio. “Bilo je određenih nagoveštaja da miševi kojima su ubačeni novi jajnici imaju zdravije srce i manje srčanih problema od miševa koji nisu dobili nove jajnike”, kaže Keri.