NAGRADNO PITANJE: Da li o vakcini treba da verujemo naučnicima ili osobi koja prebacuje lopticu preko mreže?

Karantin u koji smo uterani zbog pandemije koronavirusa svakako je totalno nekarakteristična situacija, iskustvo koje sada dele žitelji gotovo čitave planete. Neki ga prihvataju lakše, srećni što mogu da više vremena provedu kući i uživaju u stvarima koje su im bile nedostupne usled preterano brzog tempa života i nagomilanih obaveza, dok drugima pada znatno teže - jedva čekaju da izađu napolje i nastave sa životom kakav su vodili pre pojave virusa.

I za jedne i za druge ključno je pitanje kada će nam se život vratiti u normalu. I od čega to zavisi. Prognoze stručnjaka nisu obećavajuće. Svi se, manje-više, slažu u jednoj stvari - još uvek nemamo dovoljno proverenih informacija o virusu, istražujemo, analiziramo, proučavamo, skupljamo informacije, pa kad taj proces bude završen, moći ćemo da radimo na leku ili vakcini.

To je potvrdio i srpski epidemiolog Zoran Radovanović:

- Bolest će imati skokove dok se ne dostigne kolektivni imunitet od 80 odsto, tj. dok se ne zarazi četiri petine populacije. Do tada se čeka vakcina - predvideo je on vrlo peismistično u jednom trenutku.

E, a, kad se dođe do pitanja vakcine, odmah se nameće Bil Gejts, čovek koji je prvi javno najavio vakcinu protiv koronavirusa, čovek koji je, kako su se raspisali mediji, predvideo njegovu pojavu (drugi kažu da nije predvideo nego je učestvovao u "kreiranju" virusa i njegovoj globalnoj ditribuciji), ali dao neke odgovore vezane za budućnost nakon korone.

On kaže da će biti manje bezbednosnih testova nego inače kako bi se do vakcine došlo što pre.

- Vlade će morati da odluče - dodao je on.

Gejts takođe predlaže čipovanje i izradu propusnica kako bi se ljudi mogli da bezbedno putuju, jer bi uz pomoć novih tehnologija moglo da se detektuje ko je vakcinisan protiv korone, a ko nije.

Mnogi kažu da je ovaj scenario vrlo realan, zapravo da je to jedini scenario po kojem će svet moći da se polako oporavlja i vraća u normalu. To bi značilo povratak sportskih događaja, pozorišta, filmova, koncerata, trgovine, restorana, teretana... To bi značilo da se veoma polako i oprezno vraćamo životu kakav smo nekoć vodili. Dakle, sve to pod uslovom da se pronađe adekvatna terapija za virus, odnosno vakcina.

Naravno, mnogo je onih koji nisu srećni sa najavom vakcinisanja. Pritom ne mislim samo na Dejvida Ajka. Glas protiv vakcine podigao je i teniski šampion Novak Đoković, a njegova izjava, kao što to često biva, uznemirila je duhove i podelila ljude.

A Đoković je rekao sledeće:

- Priča se o obaveznoj vakcinaciji, da li će to biti, kada će to biti. Priča se da će vakcina da dođe za 18 meseci. U ovom nekom periodu do 18 meseci da li ima drugih rešenja ili je samo vakcina rešenje za virus... Ja nisam za vakcine lično i ne bih voleo da me neko obavezuje i primorava da se vakcinišem da bih putovao. Ja prvi. U neizvesnosti sam znači da li će to biti pravilo ili zakon šta će onda biti. Moram da odlučim da li ću da se podvrgnem ili ne. Imam svoj stav i razmišljanje i stojim pri njemu, da li će se to promeniti ne znam, ali to direktno utiče na moj posao i tenis. Na činjenicu da li ću da putujem ili neću.

Mnogi su ga odmah blanko podržali. Kad Novak neće da se vakciniše, što bi se mi vakcinisali i bili pokusni kunići vladara iz senke? Hej, bre, teniski šampion je protiv vakcine!

Upravo zbog ovoga je Đokovićeva izjava izuzetno opasna. Kao što je i sam rekao, vakcine još nema, ali zato na stotine ljudi svakoga dana širom sveta umiru od koronavirusa. Da postoji vakcina, mnogima od njih bi spasila život! Takođe, već smo se svi uverili da smo duboko zašli u doba kad nam život ne zavisi od skupo plaćenih sportista, glumaca, pevača, biznismena i rijaliti zvezda, već od onih do juče marginalnih likova koji su skupljali znanje u laboratorijama, pred mikroskopima i kompjuterskim ekranima, izučavajući na milione virusa koji se svakodnevno pojavljuje u novim oblicima i prete da naprave masakr kakav korona upravo čini celoj zemljinoj kugli, kakav je nekad napravio Španski grip! Ljudima koji neće biti toliko neodgovorni da nas ubeđuju kako korona nije opasnija od sezonskog gripa, već će učiniti sve što je u njihovoj moći da opasnost shvatimo maksimalno ozbiljno i živi dočekamo dan kad će sportisti i ostali zabavljači moći da se vrate na prepune stadione i koncertne arene nastavljajući da budu "bogovi" milionima živih, a naučnici će se povući u anonimnost iz koje ih je nevolja isterala.

Uostalom, šta bi bilo da je, primera radi, 1972. godine Dragan Džajić rekao da neće da se vakciniše protiv velikih boginja? I šta bi bilo da je veliki broj ljudi odlučio da posluša popularnog sportistu umesto stručnjaka koji su zahtevali obaveznu vakcinaciju za sve stanovnike ugroženog područja SFRJ?

Naravno da je važno da pojedinac ostvari pravo na svoje mišljenje i da ima mogućnost izbora, to je neosporno, međutim koronavirus se nije pokazao kao mnogo "demokratičan" i bolje su se s njim izborila dobro organizovana društva koja su odmah preduzela niz radikalnih mera, koje, svedoci mo, nisu naišle na preterane simpatije većine građana, ali rezultati su očigledni: pogledajte Italiju i Španiju, a onda Kinu i Južnu Koreju. Korona ne mari za lična prava, niti toleriše soliranje. Ako ja odlučim da ignorišem upozorenja i zarazim se, to nije samo moja stvar. Svojim izborom ugrožavam ljude oko sebe, svoju porodicu, prijatelje i kolege kojima tako i ne ostavljam previše izbora. Zato je vrlo bitno razviti kolektivnu svest o odgovornosti. A ako budemo polarizovani, virus će nas ujediniti - u nesreći i bolesti.

Dakle, vakcina još uvek ne postoji. Na njoj se radi, ali, kako stvari stoje, još smo daleko od nje.

- Bio bih najsrećniji ministar zdravlja sveta ako bismo u tri do šest meseca imali vakcinu. Ali sam realista i dovoljno su me savetovali stručnjaci da znam da to može trajati i 12 meseci. Zbog toga u politici ne smemo buditi lažne nade - objasnio je nemački ministar zdravlja Jens Špan, koji je takođe, kao i već spomenuti stručnjaci, kazao da će vakcina u budućnosti biti jedino rešenje, jer naučnici još uvek ne mogu sa sigurnošću da kažu da li osobe koje preleže koronu postaju imune na ovaj virus ili mogu ponovo biti ugrožene.

Ako su tačne neke prognoze, one negativne, da se ne može razviti trajni imunitet na koronavirus, onda nam vakcina postaje jedini način da celu planetu zaštitimo od novih pandemija i umiranja.

Što, opet, znači samo jedno: ne može nam pomoći niko drugi nego ljudi koji su stručni i koji o smrtonosnom virusu znaju neuporedivo više nego teoretičari zavera, razne grete tunberg i sportski šampioni.

Pustimo ih da rade svoj posao. Ne prejudicirajmo zaključke, ne umećimo vlastite pretpostavke (svako ih ima) kao rešenja, a nije loše ni osvrnuti se na deo Novakove izjave koji jasno ukazuje da ni njegov stav o vakcini nije baš totalno striktan:

- Imam svoj stav i razmišljanje i stojim pri njemu, da li će se to promeniti ne znam, ali to direktno utiče na moj posao i tenis. Na činjenicu da li ću da putujem ili neću.

Upravo tako.

Ovaj virus, čak i kad smo u izolaciji i na taj način zaštićeni od direktnog izlaganja riziku, utiče na sve nas, na naš život, na našu budućnost. Zato ćemo morati da se u jednom trenutku zapitamo: da li želimo da se vratimo normalnom životu tako što ćemo prihvatiti rešenja koja nam sugerišu stručnjaci ili ćemo nastaviti da živimo u svetu u kojem caruje strah i u kojem ćemo zauvek biti osuđeni, u najboljem slučaju, da po ceo dan nosimo zaštinu masku i rukavice, držeći se na četiri metra rastojanja jedni od drugih?

Nema sumnje da je ovaj virus promenio naš svet i da će teško nakon ovoga biti isti. Kao što lepo reče Noam Čomski:

– Koronavirus nateraće nas da razmislimo o tome kakav svet želimo.

Ali, da bi te želje pretvorili u stvarnost najvažnije je da, pre svega, preživimo.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)