MALA, VELIKA HEROINA
DUNJA JE KAO BEBA POBEDILA RAK: Mami i tati su dali TEGLU ZA KRASTAVCE U KOJOJ JE BIO TUMOR, uspeli su da pobede
Danas je Svetski dan dece obolele od raka, a ovo je priča o devojčici koja je dobila najveću bitku
Dunja Piljić (8) devojčica je koja je imala nepunih godinu dana kada je pobedila rak. Imala je hepatoblastom, maligni tumor jetre koji se javlja kod dece.
Vrsta tumora koju je imala Dunja vrlo lako inače metastaziram i vrlo često širi se na mozak i u pluća. Dunja se ljutom protivniku oštro suprotstavila, i uspela je da pobedi tu neman, i to sa manje od godinu dana.
Još je bila beba. Dunja je heroina koja nije bila sama u ovoj borbi. Njena hrabra mama Neda, koja za svoju devojčicu kaže da je čarobna, bila je tu ljutu bitku s njom.
Povodom Svetskog dana dece obolele od raka, mama Neda nam je govorila o svemu što su prošle zajedno, o tome kako je Dunja bila tek bebica kad je dobila strašnu dijagnozu, kao i kako danas niže uspehe na takmičenjima.
Vrlo je bitno reći da je ova devojčica dete rođeno iz uredne trudnoće.
- Sve je bilo super, bila je zdrava beba. Prvog meseca je napredovala dobro, ali drugog nije. Počela je da povraća, a od lekara smo dobijali savete da "je moramo držati uspravno", i da je to kod beba normalno.
Jedna laž mame koja je osećala da nešto nije u redu poslala ih je u bolnicu.
Neda je rekla da Dunja mnogo povraća, a na ultrazvuku je tada saopšteno da bebica ima "nešto na jetri". Želudac je bio sasvim u redu, ali su morali da je zadrže. Isprva, nisu govorili ništa.
- Govorili su na engleskom, pregledali je iznova... Razumela sam samo da je nešto "veliko" i čula sam reč "hepatoblastom".
- Nisam imala blage veze šta je to, a na moja pitanja šta je zapravo to jedna sestra mi je potpuno nehajno rekla najstrašniju moguću reč - tumor.
Mama Neda je tada, od bola, bukvalno pala.
Kao šamarom brzo su je vratili u realnost. Rečeno joj je "ako se ovo ponovi, idete kući". Znala je da će je odvojiti od deteta, i na najsuroviji mogući način morala je da se trgne.
- Tu nije bilo mesta za plakanje. Dali su mi rok tih nekoliko sati, da izbacim iz sebe šta imam. Da nastavljam nisam smela, jer sam morala da se potrudim da sačuvam mleko za bebu. Trgla sam se, i pomislila "okej, sad ćemo da se borimo".
Dunja je tada bila isuviše mala za operaciju hepatoblastoma, kakvog u Novom Sadu nije bio čitavih 12 godina. I da su je operisali, postojala je šansa da se - ne probudi.
- Šanse da preživi bile su samo 20 odsto.
- Nije bila strašna sama operacija, koliko je po bebicu mogla da bude kobna sama anestezija. Kod tako malih beba može da se desi da im se izgubi refleks za disanje, i da se više ne probudi - priča mama Neda, dodajući kako je zbog tumora Dunji trebalo da se odstrani pola jetre.
- Zahvat je odrađen, ali se desilo ono najgore - krenula je sepsa, i Dunja je završila u šok sobi, na aparatima...
Neda je inače mama koja je doživela ono najstrašnije, osim suočavanja svoje bebice sa najstrašnijom dijagnozom. Pre zahvata rečeno joj je - da se ne nada mnogo.
- Šanse da preživi bile su vrlo male,a sve je moglo da iskomplikuje njeno stanje.
Tumor svog deteta držali su ona i suprug u naručju.
-Punih šest sati smo čekali da je operišu, a onda su nam izneli teglu kao za krastavce. Unutra je bio tumor, koji je trebalo da se nosi u u Beograd na analizu, jer se samo u Beogradu radi dečja histopatologija, ili da čekamo da se nakupi dovoljno uzoraka, pa da bolnica šalje.
Kako je bila previše mala kad je dobila tumor, roditelji nisu stigli ni da je krste. U bolnici su dozvolili da se tamo obavi krštenje. Dunja je tako krštena u igraonici na odeljenju hematologije. Došao je paroh, tada nam je rekao da nas Bog čuva i da će sve proći dobro - priča mama Neda, koja je mnogo puta htela da vrišti, a nije mogla...
Dunja je uspela da se izleči kada je imala devet meseci. Majka Neda zna kroz kakve muke je prošla. Često je odbijala da sa bilo kime komunicira, a najveća podrška su joj bili suprug i sestra.
- Mnogo porodica, brakova se raspadne u takvim uslovima. Nas je Dunjina bolest zbližila.
Tako je Neda shvatila da mora da pomogne onima koji se nađu toj koži, jer roditelj, a posebno majka, na to nikada ne može da bude spremna.
- Kad se Dunjino lečenje završilo, već sam znala za postojanje NURDOR-a. Ipak, nisam imala snage da uđem u to. Prijavila se za jedan od kampova, i od tada ne prestaje da se bori, za drugu obolelu decu, za druge porodice...
Neda danas jednom nedeljno odlazi na odeljenje hematologije, gde održava projekat Nurdora "Vreme je za šoljicu razgovora".
- Svaka Šoljica razgovora je drugačija, pa i ja svaki put odlazim drugačije… Najčešće, kao roditelj deteta koje je imalo rak. To je Šoljica "roditelj roditelju". Naši obučeni volonteri, oni budu sa decom, i to je prilika da roditelj izađe iz sobe i da porazgovara. Mi smo tu da nas pitaju šta god žele - kaže Neda.
NURDOR inače ima prave sportske superheroje, a jedna od tih heroina je i Dunja.
Sa Svetskih dečijih pobedničkih igara u Moskvi donela je dve medalje, dva druga mesta, u atletici i fudbalu.
Svaki dan joj je ispunjen, ide na jahanje, druži se, ide u školu, trenira...
U Srbiji svake godine od malignih bolesti oboli oko 350 mališana. Precizni podaci o broju obolelih i uspešnosti lečenja ne postoje, jer naša zemlja nema "kancer registar".
U ovom momentu leči se oko 200 malih heroja. Volonteri Nurdora ulažu ljubav, pažnju i slobodno vreme za jedan osmeh te dečice. Neka deca izgube bitku, ali mnoga se izleče, a kada dete ozdravi... nema veće radosti.
Bonus video:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!