GDE SU ZAISTA SPALJENE MOŠTI SVETOG SAVE? Da li je mesto gde je sagrađen Hram pogrešno?

Mnogima je prva asocijacija na Svetog Savu prelepi vračarski Hram za kog se smatra da je podignut na mestu gde je Sinan – paša spalio mošti srpskog svetitelja 1592. Međutim, da li su mošti Svetog Save zaista tu spaljene ili negde malo dalje?

Mošti Svetog Save, prvog arhiepiskopa Srpske pravoslavne crkve i jednog od najpoštovanijih svetitelja u našem narodu prvobitno su bile sahranjene u manastiru Mileševa. Posle jednog od ustanaka protiv turske vlasti, kako bi kaznio “buntovnu raju” u kojoj je kult Sveto Save bio jak, Sinan paša je naredio da se mošti prenesu u Beograd i spale. To je i učinjeno 27. aprila (10. maja po gregorijanskom kalendaru) 1592. godine na brdu Vračar.

Međutim, mesto gde je danas podignut hram Svetog Save najverovatnije nije mesto gde se spaljivanje odigralo!

U istoriji zaista piše da su mošti spaljene na brdu Vračar i to nije sporno. Međutim, postoji jedan problem – Vračar u to vreme nije bio tamo gde je danas!

Jedan od prvih ljudi koji se ozbiljnije bavio ovim pitanjem je bio Sreten Petrović, ugledni Beograđanin iz vremena Kneza Miloša. U vreme spaljivanja, krajem 16. veka, Beograd je bio mnogo manji nego što je danas – varoš tek malo veća od prosečne turske kasabe. Naselje se prostiralo u pojasu oko Kalemegdanske tvrđave na mestu opštine koja se danas, logično, zove Stari grad. Kraj Beograda bio je današnji Trg Republike.

Na današnjem mestu Hrama na Vračaru nekada se nalazila močvara, a današnji trg Slavija bio je bara u kojoj su Beograđani pecali. Kako je čitav kraj izgledao u 16. veku možemo samo da pretpostavimo.

Od današnjeg Trga Republike nekada je išao put kojim se dolazilo i odlazilo iz Beograda. Današnji Bulevar kralja Aleksandra koji se produžava i postaje Smederevski put, nekada se zvao Carigradski drum. Upravo njime je, po predanju, Sinan paša došao da spali mošti Svetog Save.

Sa obe strane tog druma živeli su Romi, koje Turci nisu puštali u varoš. Njihove čerge prostirale su se sve do današnjeg Cvetnog trga, a sa leve strane Carigradskog druma, na današnjem Tašmajdanu, Beograđani su trgovali sa pripadnicima ovog putujućeg naroda, a mnogi su tu dolazili i kako bi im gatare proricale sudbinu i vračale. Tako je čitavo mesto dobilo naziv – Vračar.

U vreme spaljivanja moštiju Svetog Save, centar Vračara je bio ono što je danas Tašmajdanski park. Namera Sinan paše – da zapali veliku lomaču na uzvišenju kako bi zaplašio što više Srba, mogla se ostvariti upravo tu, na mestu gde nije bilo građevina i koje se lepo videlo iz svih delova grada.

Lomača za Svetog Savu kod kafane “Šansa”

Kasnije, kako se Beograd širio a čergari povlačili, i ono što je smatrano Vračarem se selilo sa njima. Kada je, krajem 19. veka Odbor za podizanje Hrama Svetog Save odlučio da se objekat podigne na mestu spaljivanja moštiju “vrh” Vračara bio je tamo gde se i danas nalazi. Osim što su zvaničnici verovali da su otkrili pravo mesto, lokacija crkve ispunila je još jedan uslov iz davnina – Hram se danas lepo vidi iz svih delova grada.

Ipak, vrlo je moguće da je činjenica da je Sveti Sava zapravo spaljen na Tašmajdanu bila poznata našim starima! Tokom 19. veka Tašmajdan je bio gradsko groblje, a knez Miloš je nedaleko od mesta spaljivanja napravio crkvu. Posvetio ju se Svetom Marku. Ima onih koji veruju da je to uradio kako ne bi razljutio Turke građenjem bogomolje posvećene baš svecu čije su mošti oni na tom mestu zapalili.

Danas se ovde ne nalazi nikakvo obeležje koje bi dalo da se nasluti da se baš na tom mestu dogodilo nešto važno. Ironično, tu je samo kafana “Šansa”.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Dnevno.rs)