ZAGAĐENJE U SRBIJI JE I DANAS ALARMANTNO! Da bi nam bilo bolje, SVI MORAJU DA SE ŽRTVUJU

Srbija ne silazi sa vrha liste zemalja sa najzagađenijim vazduhom. Danas je situacija na alarmantno lošem nivou u Kosjeriću i Beočinu, a ništa bolje nije ni u Beogradu, Pančevu, Smederevu i Valjevu.

U Kosjeriću se građani bukvalno "guše" jer se stepen zagađenosti popeo na 187 PM 2.5 čestica i nalazi se u kategoriji nezdravo, odnosno u "crvenoj" zoni, četrvroj od šest kategorija zagađenosti vazduha, s tim što je šesta najopasnija.

Ista situacija je i u Beočinu, a nešto lakše, ali u istoj crvenoj kategoriji su i dobro poznati gradovi sa visokim zagađenjem. Pančevo beleži 179 PM čestica, Smederevo 177, a u glavnom gradu se meri 173 PM 2.5 čestica.

Podsetimo, koliko je vazduh zagađen u pojedinim gradovima Srbije.

Šta nas najviše truje

Neki gradovi, poput Pančeva ili Bora, decenijama su već ugroženi što se aerozagađenja tiče, ali je fenomen da se građani brojnih gradova, koji u prošlosti nisu imali problem, sada bore da udahnu svež vazduh.

- Svakako najveći problem je potrošnja fosilnih goriva. Mi se prevozimo tako što koristimo naftu, grejemo se tako što koristimo ugalj ili drva, a struju proizvodimo tako što sagorevamo ugalj. To je dominantan izvor zagađenja i moramo da radimo na tome da smanjimo upotrebu fosilnih goriva - ističe direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović za RTS.

Pripremiti građane na nepopularne mere

Ono što je, prema njegovim rečima, veoma važno jeste da se u narednom periodu preko medija i nevladinog sektora građani pripreme za promene koje treba da nastupe.

- Prvi korak je da lokalne samouprave donesu akcione planove, koji bi podrazumevali određena odricanja od građana. Često se gradonačelnici boje da preduzmu mere jer bi one bile nepopularne i ne znaju kako bi ih građani prihvatili - navodi Radović.

Primera radi, to bi značilo da bi vozači morali da žrtvuju svoj luksuz i smanje korišćenje automobila.

Što se Beograda tiče, veliki problem čini i broj vozila, kojih ima između 700.000 i milion, a prestonica je projektovana za 500.000.

Zbog toga, objašnjava Radović, moramo da se ugledamo i na strane metropole koje su se već suočile sa ovakvim problemima i povukle određene poteze.

- Moramo biti spremni na određene mere - da ne možemo biti sami u vozilu, da plaćamo taksu za ulazak u grad kao u Londonu, u Parizu postoje vinjete koje su diversifikovale vozila u četiri kategorije u zavisnosti od toga koliko gasova ispuštaju - kaže Radović, dodajući i da treba uvesti olakšice za one sa električnim vozilima.

Saobraćaj nije dominantan izvor zagađenja

Međutim, treba imati u vidu da prema poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, među uzrocima aeorzagađenja dominantan udeo od 57 odsto dolazi od toplana snage manje od 50 megavata i individualnih ložišta, dakle kao posledica grejanja. Sektor industrije je, po tom izveštaju, uticao sa 13, a drumski saobraćaj sa tek 6 odsto ukupnih emisija zagađujućih materija u vazduhu koji, od područja do područja, udišu građani Srbije.

U izveštaju Agencije dalje se navodi da kao posledica grejanja, saobraćaja i industrije, ili kombinacije nekih od tih faktora, u čak pet gradova (Pančevo, Užice, Valjevo, Kraljevo i Kragujevac) njihovi žitelji više od 100 dana tokom godine udišu vazduh prekomerno zagađen dimom, čađi, prašinom, solju, kiselinama i metalima, u kojem dominiraju PM-10 i PM-2,5 čestice sa višestrukim dnevnim prekoračenjima dozvoljene vrednosti od 50 mikrograma po kubnom metru.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/RTS)