BASARIN SIN SE OGRADIO OD OCA I PISMA INTELEKTUALACA U KOJIMA SE OSUĐUJE SRBIJA: Puna podrška Srbima u Crnoj Gori!

Više desetina političara, politikologa, advokata, istoričara, novinara iz regiona potpisalo je Apel za osudu ugrožavanja mira u Crnoj Gori, u kome se navodi da je “Država Crna Gora izložena pokušaju nasilne destabilizacije, ugroženi su joj mir, teritorijalni integritet, ustavni poredak, vladavina zakona, jednakost građana i ravnopravnost crkava i verskih zajednica“.

Na spisku se, između ostalih, nalazi i potpis pisca Svetislava Basare.

Njegov sin, Relja Basara, ovim povodom je na svom zvaničnom Tviter nalogu napisao kako se od potpisa svog oca ograđuje, te kako daje punu podršku Srbima u Crnoj Gori.

- U potpunosti se ograđujem od potpisa koji je moj otac ostavio na onom pismu. Svako može da potpiše šta hoće, ali kada je ovakva glupost u pitanju, moram da se ogradim i pored toga što je potpis lični. Puna podrška Srbima u CG - napisao je on.

Podsetimo, potpisnici Apela smatraju da je “reč je o još jednom u nizu pokušaja zvaničnog Beograda da se Crna Gora vrati u državni okvir sa Srbijom i da se na taj način spreči njena konsolidacija kao samostalne i suverene države“ ipozivaju „sve političke aktere u međunarodnoj zajednici i regionu da nedvosmisleno osude destabilizaciju Crne Gore i regiona koju kreira i podstiče zvanični Beograd“.

Oni smatraju da je “Država Crna Gora izložena pokušaju nasilne destabilizacije: ugroženi su joj mir, teritorijalni integritet, ustavni poredak, vladavina zakona, jednakost građana i ravnopravnost crkava i verskih zajednica.“

U Apelu je navedeno da “Svoju državnu nezavisnost, ukinutu nakon srpske okupacije 1918. godine, Crna Gora je obnovila na referendumu 21. maja 2006. Usvajanjem Zakona o verskim zajednicama, pripremljenim u saradnji sa Venecijanskom komisijom i usaglašenim sa najvišim evropskim standardima u toj oblasti, Crna Gora menja zakon donešen pre pola veka. Istovremeno, ovim se poništava Dekret regenta Aleksandra Karađorđevića iz 1920. Godine, kojim je ukinuta autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva, i u potpunosti zaokružuje državno-pravni okvir Crne Gore. Otuda napadi velikosrpskih nacionalista na Zakon o verskim zajednicama, koji je i povod za novi pokušaj državnog udara“.

- Oktobra 2016. Crna Gora je uspela da se odbrani od rusko-srpskog udara. Uspe li novi pokušaj destabilizacije Crne Gore, njegove direktne posledice biće oružani sukobi, gubitak ljudskih života i materijalna razaranja - poručuju potpisnici apela. Strateg, pokrovitelj, logističar i naredbodavac poslednjeg pokušaja destabilizacije Crne Gore je zvanični Beograd, odnosno vlasti Srbije, Srpska pravoslavna crkva i najveće opozicione stranke. I ovoga puta srpske elite konsensualno od vlasti u Srbiji zahtevaju radikalnu reakciju. Upozoravamo da su mehanizmi destabilizacije Crne Gore jednaki onima osmišljenim devedesetih godina prošlog veka. I njihov cilj je isti: zadržavanje Crne Gore pod beogradskim velikodržavnim patronatom najsigurniji je način očuvanja ideje velike Srbije. “Spomenici” takve politike zvaničnog Beograda su genocid, etničko čišćenje i masovni ratni i zločini protiv humanosti počinjeni u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

Oni poručuju i da “Zbog značaja Crne Gore kao vodeće države u evro-atlantskim integracijama u Jugoistočnoj Evropi, smatraju nedopustivom pasivnost evropskih institucija i vlada demokratskih zemalja u osudi novog pokušaja destabilizacije Crne Gore na principima politike Slobodana Miloševića. Političkom, crkvenom i medijskom kampanjom dezinformacija iz Beograda, koja se sprovodi i u Podgorici i Banja Luci, ozbiljno je ugrožen mir ne samo u Crnoj Gori, već i u celom regionu“.

Osim Basare apel su potpisali i:

Latinka Perović, istoričar

Stjepan Mesić, predsednik Predsedništva SFRJ i predsednik Hrvatske

Milan Kučan, predsednik Slovenije

Budimir Lončar, ministar spoljnih poslova SFRJ

Bogić Bogićević, član Predsedništva SFRJ

Raif Dizdarević, predsednik Predsedništva SFRJ

Haris Silajdžić, predsedavajući Predsjedništva BiH

Azem Vllasi, advokat

Veljko Bulajić, reditelj

Bogdan Tanjević, košarkaški trener

Šerbo Rastoder, istoričar

Ivo Goldstein, istoričar

Husnija Kamberović, istoričar

Milivoj Bešlin, istoričar

Momir Samardžić, istoričar

Nikola Samardžić, istoričar

Živko Andrijašević, istoričar

Dragan Markovina, istoričar

Edin Omerčić, istoričar

Adnan Prekić, istoričar

Ivo Vajgl, diplomata, član EP

Žarko Papić, direktor IBHI

Dimitrije Popović, slikar

Senad Pećanin, advokat

Tamara Nikčević, novinar

Sonja Biserko, Helsinški odbor u Srbiji

Milorad Popović, pisac

Boris A. Novak, pisac

Mirjana Miočinović, dramaturg

Vladimir Arsenijević, pisac

David Filip, pisac

Svetislav Basara, pisac

Nenad Prokić, dramaturg

Veton Surroi, pisac i publicista

Andrej Nikolaidis, pisac

Shkelzen Maliqi, filozof

Vladimir Milčin, reditelj

Dino Mustafić, reditelj

Radmila Vojvodić, reditelj

Emir Hadžihafizbegović, glumac

Nataša Mićić, poslanica u Skupštini Srbije (LDP)

Čedomir Jovanović, narodni poslanik, predsednik LDP

Nenad Čanak, narodni poslanik, predsednik LSV

Bojan Kostreš, političar (LSV)

Aleksandar Olenik, advokat

Tanja Petovar, advokat

Aleksandar Sekulović, Savez antifašista Srbije

Sinan Alić, novinar

Nerzuk Ćurak, politikolog

Prof. Edina Bećirević

Prof. Gjyleta Mushkolaj

Slobodan Backović, akademik CANU

Slavo Kukić, sociolog

Esad Duraković, filolog

Branka Dragović Savić, novinar

Dinko Gruhonjić, novinar

Slobodan Sadžakov, filozof

Tomislav Marković, novinar

Belul Beqaj, novinar

Lula Mikijelj, aktivistkinja

Srdjan Šušnica, sociolog

Izabela Kisić, Helsinski odbor u Srbiji

Reuf Bajrović, političar

Agon Bajrami

Slaviša Lekić, novinar

Boris Varga, politikolog i novinar

Zlatko Dizdarević, novinar

Boško Jakšić, novinar

Dragan Banjac, novinar

Mijat Lakičević, novinar

Gordana Suša, novinar

Boro Kontić, novinar

Dragan Bursać, novinar

Emir Suljagić, novinar i pisac

Nataša Govedarica, dramaturg

Snežana Čongradin, novinar

Pavle Radić, kolumnista

Bojan Tončić, novinar

Dušan Mijić, preduzetnik

Prof. Ivo Komšić,

Suzana Kadirić, novinar

Ćerim Bajrami, političar

Esad Rastoder

Rusmir Mahmutćehajić, Međunarodni forum Bosna

Miloš Ćirić, politikolog

Prof. Ferid Muhić

Bonus video:

(Espreso.co.rs)