OSNOVNU ŠKOLU U GORNJIM KOŠLJAMA U LJUBOVIJI POHAĐAJU 4 UČENIKA: Oni PEŠAČE do škole i greju se na FURUNU

Ljubovija je jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji, koju investitori zaobilaze, a stanovništvo napušta.

Okolina Ljubovije se nalazi u još gorem stanju, a tamo se mogu videti tek poneka domaćinstva koja se vodom snadbevaju samo iz bunara.

Jedno od tih mesta je i Gornje Košlje u kojoj se nalazi osnovna škola koju pohađa svega četiri učenika.

Naime, matičnoj školi "Petar Vragolić“ pripadaju škola u Gornjoj Trešnjici, i izdvojena odeljenja u Uzovnici, Vrhpolju, Donjoj Ljuboviji i Donjoj Orovici.

Škola u Vrhpolju, pored magistralnog puta Bajina Bašta - Ljubovija od Gornje Trešnjice je udaljena sedam-osam kilometara.

Ipak, škola u Gornjem Košlju je karakteristična jer časove pohađaju deca različitih uzrasta.

Svi se nalaze u jednoj učionici koju dele, a program je prilagođen svima.

U njoj radi Nenad Simić, učitelj za đake od prvog do četvrtog razreda.

Učionicu dele različiti uzrasti, od devojčice koja je predškolskog uzrasta do dece koja slušaju nastavu do četvrtog razreda.

Simić kaže za Espreso.co.rs kako mu broj učenika koji pohađa nastavu uopšte ne smeta. Naprotiv, ima vremena da se posveti svakom đaku ponaosob.

Đaci su vrlo dobri, ali potrudićemo se da postanu odlični. Ja najbolje razumem ovu decu što su pešaci jer sam i sam pešačio do škole nekih 2 kilometara. Ipak, oni moraju mnogo više.

Ovdašnja deca pešače po 4 kilometara kako bi stigla u školu, a neke upravo iz tih razloga sada dovoze roditelji.

Jedan od đaka je i Grozdomir Matić, dečak koji je u selu poznat jer je bio prva beba koja se pojavila u emisiji, "Vreme je za bebe".

Pitali smo ga da li mu prija slava.

Znaju me po toj emisiji, ali ne volim da se hvalim. Svi su čuli za mene i tu priču, ali to je prošlo. Sada sam se posvetio učenju, a volim i da igram fudbal, priča Grozdomir.

Ovih četvoro đaka nakon što završe četvrti razred, se neće prebaciti u drugu školu u Ljuboviji, koja prima učenike od četvrtog do osmog razreda, već će napustiti mesto u kojem su se rodili i gde su odrasli.

Nenad kaže kako deca retko kada izostaju sa nastave, kao i da se raduju zajedničkom druženju, ali i učenju.

Sa njima ima prijateljski odnos i ne voli da se postavlja kao autoritet. Ipak, trudi se da se prema njima odnosi profesionalno.

Ja ovu decu razumem u potpunosti i prema njima se odnosim profesionalno, ali i prijateljski. Oni vole da uče i retko kada izostaju sa nastave. Ipak, kada padne veliki sneg, ova deca ne mogu do škole. Tada ostaju kod kuće, a u dnevnik im se ne upisuje izostanak, navodi nastavnik.

Učionica u ovoj skromnoj, ali lepoj školi je opremnjena u potpunosti. Oni se greju na takozvanoj "seljačkoj furuni" i veoma su zadovoljni.

Ovde je jako toplo, a deca često izlaze napolje da igraju fudbal ili da šetaju. Nikada se ne žale na hladnoću ili što moraju da pešače do škole. Nisu razmaženi niti lenji, ovo su sve divna deca, priča Nenad.

Objašnjava da ova deca dobijaju svo neophodno znanje za svoj uzrast, ali ističe da je statistika poražavajća.

Broj učenika je spao na četvoro, a smatra da će naredne generacije i mlađa deca, spas potražiti u Valjevu ili nekom drugom većem mestu.

Bonus video: