ŽENA ME SE ODREKLA DOK SAM BIO NA GOLOM OTOKU: To joj nikad nisam oprostio! POZNATI GLUMAC BIO JE U LOGORU

O bekstvu iz nacističkog logora i zarobljeništvu na Golom otoku, o prvim glumačkim danima i tome zašto ne može da živi bez pozorišta, govori Vlasta Velisavljević, velikan srpske scene.

Sa svojih devedeset godina i više od 350 uloga u pozorištu, na filmu i televiziji, Vlastimir Vlasta Velisavljević je, kažu, najširu popularnost stekao glumeći epizodu - magistra Ðorđevića u „Boljem životu“, jednoj od najgledanijih serija u bivšoj Jugoslaviji. Trogodišnje robijanje na Golom otoku davne 1950. jedan je, veruje, od razloga što je kao „bivši IB-ovac“ u beogradskim teatrima retko dobijao glavne uloge. Inače, pre komunističkog, Velisavljević je zaglavio i u nacističkom logoru u Nemačkoj, iz kojeg je, nekim čudom, uspeo da pobegne 1944. Nekoliko decenija kasnije, iako je, kaže, doživeo kliničku smrt i „već bio otišao“, Vlasta Velisavljević se probudio iz kome i vratio na pozorišnu scenu. Ali, ni ovde nije kraj - 2015. mu je mladi onkolog s beogradske Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju saopštio groznu vest.

- 'Imate rak’, rekao mi je i poslao me na dvadeset zračenja - kaže Velisavljević.

- Odbio sam, nisam hteo da se zračim. Posle silnog ubeđivanja s tim mladim doktorom, na kraju sam ipak pristao da sutradan dođem na još jedan pregled. Sledećeg jutra, tu u hodniku, naleteo sam na njegovog starijeg kolegu, lekara koji me je prepoznao s televizije. Popričali smo, pregledao me je, pogledao nalaz skenera... Vidim, čudi se čovek. Pozvao je kolegu, onda i neku doktorku.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Kurir.rs)