razgovor s glumcem
NAŠLI SMO ČUVENU BEBU IZ FILMA KOZARA: Zovu ga Glumac, ima 60 godina i filmove u bioskopu gleda besplatno (FOTO)
Goran Mhajlović glumio je jedino u ovom filmu, što je sasvim bilo dovoljno da na publiku ostavi veliki doživljaj, i i da u svom rodnom mestu ponese nadimak Glumac
Šta definiše dobrog glumca i šta mu donosi slavu? Goran Mihajlović, nekada najhrabriji trogodišnjak glumio je u jednom filmu šezdesetih godina prošlog veka, a svega su dve izgovorene reči bile dovoljne da mu obezbede prepoznatljiv nadimak „Glumac“.
Čuveni kulturno-istorijski film „Kozara“ režiser Veljka Bulajića, mnogima i danas izaziva suze, što zbog tematike koju obrađuje, a dosta i zbog neverovatnog glumačkog preformansa. Radnja filma se zasniva na istorijskom događaju, bici na Kozari. Ovaj film su obeležile tragične scene golorukog naroda kog neprijatelj progoni i ubija. Mnogi borci umiru herojskom smrću da bi njihovu pušku prihvatili seljaci i nastavili bitku.
Ako ste film pogledali sigurno se sećate bebe čiji su filmski roditelji bili Velimir Bata Živojinović i Olivera Marković, a verovatno vam u sećanje navire i potresna scena, u kojoj beba pokriva lišćem svoju majku i govori „Paji, mama, paji“. Ta beba je Goran Mihajlović, a on danas ima 60 godina.
Goran Mhajlović glumio je jedino u ovom filmu, što je sasvim bilo dovoljno da na publiku ostavi veliki doživljaj, i i da u svom rodnom mestu ponese nadimak Glumac.
Film je snimljen u Sarajevu, gde je i održana audicija, a Goran nam je ispričao čega se sve seća:
- Film je sniman u Sarajevu, tu je i bila audicija, prijavljeno je desetoro dece, a baš sam ja odabran za ovu ulogu, rekao je Goran za naš portal.
Pošto je tada imao svega tri godine, objasnio nam je da je za taj period sećanja najviše zaslužena njegova majka, koja ga je i odvela na audiciju:
- Na velika zvona je ta audicija bila objavljena, mene je majka prijavila, a kako mi je ispričala, bio sam izabran zbog toga što sam se najmanje bojao i nisam plakao zbog zvučnih efekata koji su pratili scene u kojima sam glumio, ispričao nam je Goran.
Iako je bio beba, Goran kaže da će zauvek biti ponosan na svoju ulogu, a neretko se pita i kako to da je baš on izabran od sve divne dece.
- Naravno da sam ponosan! Biti u društvu takvih velikana sa platna.
Svojom ulogom svakako da je ušao u istoriju naše kimematografije, a posebno mesto zauzela je scena u kojoj Bata Živojinović drži u rukama malog Gorana, a dlanovima zaustavlja metalnu šipku kojom neprijatelj pokušava da probuši zemlju, ne bi li otkrio njihovo sklonište.
Kozara predstavlja naš filmski klasik, a zasluge za ovo ostvarenje idu režiseru Veljku Bujiću:
- Veljka Bujića sam sreo u Trebinju, gde sam služio vojsku, kad sam mu se obratio bio je iznenađen, i proveli smo čitav dan zajedno.
Ovo glumačko ostavrenje, Goranu je omogućilo mnoge životne pogodnosti, a i obezbedilo mu je večitu slavu:
- Ja sad imam 60 godina, a nadimak Glumac ostaje zauvek.
Takođe, u Hrasnici postoji Dom kulture u koji je Goran rado svraćao, što zbog fiilmova kojih je veliki ljubitelj, a što i zbog svoje male popularnosti:
- Dom kulture u Hrasnici, tu sam gledao mnoge filmove, i nisam plaćao kartu, jer nadimak Glumac mi je to omogućio.
Goran Mihajlović je i danas ostao veliki ljubitelj filmova, takođe su mu ljubav šah i kuvanje, a svoje male uloge i velikih glumaca iz filma Kozara, kao i onih starih dobrih vremena, uvek se rado seća.
A evo kako Goran Mihajlović danas izgleda:
Bonus video:
(Sara Belobrković)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!