U BLATU SE RAĐA, U BLATU I OSTAJE! Vernici danas MORAJU kleknuti i IZGOVORITI ove REČI. Razlog za to je veoma jak

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan Svetog Tihona čudotvorca!

Sveti Tihon, episkop amatuntski čudotvorac. Po smrti blaženog Memnonija bi Tihon izabran jednoglasno za episkopa, a posvećen slavnim Epifanijem, na eparhiju Amatuntsku. Čistota života njegova i revnost k Pravoslavlju preporučiše ga za ovaj čin.

U to vreme još beše neznabožaca na ostrvu Kipru. I sveti Tihon poduze se s apostolskom revnošću da obraća neverne u verne. I imađaše on u tome velikog uspeha. Posle dugog truda u vinogradu Gospodnjem preseli se u blaženu večnost, oko 425. godine. Čudotvorcem je nazvat zbog mnogih čudesa koja je za života učinio. Otac mu je bio hlebar. Kad god bi ga otac ostavio u dućanu, on bi razdavao hleb siromasima besplatno. Jednom ga ukori otac zbog toga, a on se pomoli Bogu, i žitnica njihova napuni se žita tako da s mukom vrata otvoriše. Drugi put je, opet, posadio suho šiblje od loze, i loza je ozelenela i u svoje vreme plod donela.

Tropar (glas 1):

Kao pustinjski žitelj i u telu Anđeo i čudotvorac, pokazao si se bogonosni oče naš Tihone. Postom, bdenjem i molitvama, nebeske darove si primio, isceljujući bolesti onih koji ti sa verom dolaze. Slava Onome koji ti je dao snagu, koji te je proslavio i koji kroz tebe daruje svima isceljenje.

Sveti mučenici Tigrije i Evtropije

Ova dvojica behu iz klira svetog Jovana Zlatousta. Kada Zlatousta zlobni ljudi proteraše iz Carigrada, zapali se saborna crkva, a plamen od nje diže se i pade na kuće gonitelja ovoga svetila Crkve. Narod je u tome video prst Božji, dok su neprijatelji Zlatoustovi taj požar pripisali njihovim privrženicima. Mnogi od ovih ljudi postradaše zbog toga, među njima i Tigrije prezviter i Evtropi- je čtec. Gradski načalnik, neki nekršteni Grk Optat, s naročitom zlobom diže hajku na zlatoustovce. Tigrije u mladosti beše rob nekoga bogataša, koji ga uškopi. Oslobodivši se ropstva, on se sav predade na službu crkvi, i u toj službi svetljaše kao sjajna luča. Toga „krotkog, smirenog, milostivog i gostoljubivog“ čoveka Optat stavi na velike muke, pa ga onda posla na zatočenje u Mesopotamiju, gde u tamnici i skonča. Evtropije, devstvenik od rođenja, čist, neporočan i nezlobiv, bi bijen volovskim žilama i štapovima, i najzad obešen. Kada hrišćani poneše telo njegovo da pogrebu, ču se u vazduhu slatko angelsko pojanje.

Zlatoust preslavni ko opo se vije,

Uz njega Tigrije i čtec Evtropije

Ko orlići mali, no čili i verni,

Sledovahu njemu, nezlobni, neskverni;

A nemoćna zloba pakošću se služi.

Nemoćne i zlobne đavo brzo združi.

Ustadoše zlobni na Božije sluge.

I izliše na njih more od poruge.

Kao palikuće, Božji kućanici,

Na muke vrgnuti, divni mučenici:

Ali muka svaka i jest za junake —

I muka prezire vrlinom nejake!

Tigrije prezviter i čtec Evtropije

Mukom potvrdiše istine Božije.

Kao palikuće Božiji junaci

Umoreni biše — nevini jaganjci!

Orlići za orlom svojim odleteše

I u Raj sladosni na odmor padoše.

A zloba iz blata za orlima laje —

U blatu se rađa. u blatu ostaje.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)