DVOJE DECE SE OTROVALO OPASNIM GLJIVAMA! Mogu se naći I NA PIJACI, evo kako da prepoznate koja je OTROVNA

Početak leta svake godine donosi ogroman rizik beračima gljiva koje sada, pogotovo posle sezone obilnih padavina, bujaju u šumama.

Međutim, gotovo u sto odsto slučajeva događa se da do trovanja gljivama dođe jer nedovoljno edukovani berači misle da su ubrali, a potom i konzumirali jestivu gljivu, a zapravo se radi o njihovim izuzetno opasnim dvojnicama.

Načelnica Infektivnog odeljenja bolnice u Valjevu dr Snežana Arsenijević potvrdila je da su poslednjih dana zbrinuli nekoliko pacijenata, među kojima i dva deteta, zbog posledica trovanja gljivama, te da su srećom u pitanju bila lakša trovanja bez težih posledica po zdravlje ovih pacijenata. Indikativno je, međutim, kako je rekla dr Arsenijević, da su u pitanju bili berači koji su se otrovali zavodnicama, misleći da beru jestive lisičarke.

- Zbog toga, zajedno sa Gljivarskim društvom Valjevo, uputili smo apel svim građanima koji beru i jedu gljive, kao i prodavcima gljiva, da budu daleko precizniji i obazriviji pri utvrđivanju njihove jestivosti. Preporuka je da građani konsultuju stručnjake i dobre poznavaoce, a ukoliko imaju simptome trovanja, da se što pre jave lekaru – kaže dr Arsenijević.

Predsednik Gljivarskog društva Dragić Tomić ističe za "Blic" da se gljivama najčešće ne truju početnici u branju ili pravi poznavaoci gljiva, već oni koji gljive godinama skupljaju na određenim mestima. To je, međutim, zabluda jer, kako kaže, jedne sezone tu gljive mogu biti jestive, a već sledeće tu mogu rasti njihove otrovne dvojnice.

- Jestive lisičarke rastu ispod lišća, dok slične otrovne zavodnice, kojima je već bilo trovanja i prethodnih godina, rastu busenasto na panjevima. Umesto jestive zelene zeke, vrlo lako se može ubrati zelena pupavka. Česta, kobna zamena su i divlji šampinjoni i pupavka, koji su isti kada se pogledaju odozgo. Ali pupavka uvek ima bele listiće, a šampinjoni nikada nemaju bele već su u mladosti oni prvo rozikasti, a sa starošću polako tamne i budu kao čokolada. Rudnjača koja je jestiva pak meša se sa ušiljenom otrovnom pupavkom. Za one koji ne znaju, veoma rizične su biserke jer se lako mogu zameniti vrlo otrovnim panterovkom. Kod panterovke, međutim, meso je uvek belo, dok kod biserke pocrveni - objašnjava Tomić najčešće kobne zamene jestivih gljiva sa otrovnim dvojnicama, posebno upozoravajući na zelenu pupavku, vrlo opasnu gljivu koja raste na svim mestima i čija je smrtonosna količina tek 20 grama.

Lečenje od trovanja gljivama jako je skupo. Zamena krvi zbog teškog trovanja zelenom pupavkom koja se obavlja isključivo na VMA, na primer, košta od 3.000 do 5.000 evra.

Sem opasnosti u branju, kako upozorava predsednik Gljivarskog društva, treba obratiti pažnju i na kupovinu gljiva na pijacama, jer su se trovanja ranijih godina dešavala nakon što bi na pijačnim tezgama bile kupljene otrovne pečurke za koje su prodavci tvrdili da su jestive!

- Gljive u Srbiji su, naime, zakonom potpuno neregulisano područje, od toga ko može da ih skuplja i ko kontroliše ubrane gljive, do toga ko može da ih prodaje na pijaci. Prodaju gljiva može da spreči samo komunalna inspekcija ako prodavce uoči na mestu koje nije dozvoljeno za trgovinu, dok za berbu gljiva nije nadležna nijedna inspekcija. Neophodno je zato sistemsko uređenje, kao što je, na primer, prodaja sira i kajmaka – smatra Tomić.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)