FOREST GAMP IZ OPOVA: Aleksandar (52) je počeo da trči zbog kilaže, već prvi put je istrčao 111 KILOMETARA U CUGU!

Aleksandar Mitić (52) iz Opova počeo je da džogira u 47. godini kako bi skinuo višak kilograma. Ni sanjao nije da će vrlo brzo postati nagrađivani maratonac.

Nikada se nije bavio sportom, sve je počeo zbog kilaže, a kada je zakoračio na trkačku stazu više se nije zaustavio.

Ubrzo je čuo i za planinarsko društvo "Jelenak" iz Pančeva čiji je postao član, a odmah se uključio u "Treking ligu Vojvodine" (najpoznatije takmičenje u planinskom trčanju na duge staze).

- Već 2015. godine istrčao sam svih osam kola "Treking lige Vojvodine" i u generalnom plasmanu sam bio drugi, a u kategoriji prvi – ispričao je Aleksandar i objasnio da se u ovom sportu ne računa vreme, već broj istrčanih kilometara, kao i razlika u nadmorskoj visini na kojoj se trčalo, pa se bodovi sabiraju.

Inače, kada je reč o pravilima postoje vremenski limiti za trke, ali se boduju pretrčani kilometri i razlika u nadmorskoj visini na stazi. Tako uvek su u boljoj poziciji oni koji pretrče najviše.

- Ja se trudim da uvek trčim najduže staze. Na kraju svake istrčane trke sportisti dobiju medalju (prim. aut. za ovakve poduhvate i silne kilometre logično je da se svakom trkaču dodeli priznanje). Sabiranjem bodova na kraju dobijamo pobednike.

Ovaj nezustavljivi čovek za Espreso kaže da je istrčao preko 9.000 km, a ukupno 167 trka:

- Prvu trka koju sam završio bez ikakvih priprema je 37. fruškogorski maraton 2014. godine dužine 111 km (to je veoma zahtevna brdska trka sa usponom od preko 4.000 metara) - priseća se Aleksandar svojih početaka i dodaje da je do sada najduža trka od 133,7 km - 28 sati i 55 minuta.

Za njega je trčanje postalo bukvalno način života, a zna da kaže da je "zavisnik" od trčanja.

Podrška supruge mu neizmerno znači, dok je sa decom ipak, malo drugačije:

- Sin je ravnodušan i ne ispoljava svoje mišljenje u vezi sa mojim uspesima, a ćerka je rekla da će na nekoj narednoj trci doći sa transparentom na kome piše "Maraton mi je uzeo tatu" - priča kroz smeh Aleksandar i kaže da se i okolina već navikla iako im je u početku bilo čudno što čovek u tim godinama trči bez cilja.

Najveću zahvalnost ovaj suprug i otac duguje vlasniku firme "Reno Sava" Vesni i Nenadu Stefanovu gde je zaposlen kao automehaničar.

- Imaju razumevanja za moj hobi i izlaze mi u susret što se tiče slobodnih dana, a i opreme za trčanje. Mogu reći da trčanje na maratonima utiče mnogo na moj posao, s obzirom na to da se brzo živi, a na poslu provodim veći deo dana - iskren je Akeksandar koji nam otkriva da nestrpljivo čeka vikende i nove trke.

Aleksandar je do sada istrčao 29 ultramaratona, 23 maratona, 40 polumaratona i još 75 ostalih trka, a kaže da će trčati dok ga zdravlje bude služilo - nada se još dugo.

Kaže da se trka finansijski uopšte ne isplati, jer se startnine za većinu trka kreću od 1.200 - 1.800 dinara, a treba se tu uračunati i prevoz do mesta održavanja trke plus oprema.

- Trčim zbog svog ličnog zadovoljstva i zdravlja i to mi je prioritet - kaže on.

U ćošku Aleksandrove sobe na drvenoj skulpturi okačeno je više od 100 medalja, a ispod stoji gomila pehara.

Nama je preostalo samo da poželimo Aleksandru sreću na nekom narednom takmičenju, kao i da ne dozovoli da ga maraton odvrati od onog najvrednijeg što ima - porodice!

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)