NIJE PROGOVORIO DO 3 GODINE, PRATIO GA FBI! Najvećem srpskom geniju ruska špijunka je sve naplatila

Na današnji dan, 14. marta 1879. godine, rođen je najistaknutiji teoretičar fizike u 20. veku, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, Albert Ajnštajn.

Rođen je u mestu Ulm u Nemačkoj kao prvo dete Hermana i Pauline Ajnštajn. Kada je Albert krenuo u osnovnu školu njegova porodica se preselila u Minhen. U gimnaziji je pokazao interesovanje za matematiku i fiziku, ali je sa petnaest godina napustio školu zbog toga što je morao da uči napamet lekcije i da se povinuje strogoj disciplini.

Tiho detinjstvo

Da li biste nam poverovali kada bismo vam rekli da Ajnštajn nije progovorio do svoje treće godine? A čak i kada je konačno počeo da priča, činio je to nevoljno sve do uzrasta od devet godina.

U školi se služio taktikom da izbegava da komentariše one teme koje su mu se činile dosadnim. Koncentrisao se samo na ono što ga je interesovalo, a ovo njegovo ponašanje je bilo toliko primetno da su neki od njegovih poznanika iz tog vremena, kao na primer jedna porodična kućna pomoćnica, sugerisali da je on čak možda i „retardiran”.

Ajnštajn nije bio loš u matematici

Međutim, školu nije priveo kraju iako je već tada pokazivao kompleksno znanje u oblastima matematike i fizike i bio među najboljima u odeljenju, ali je napustio Nemačku kako ne bi morao da služi vojsku.

Čak su bili objavljeni i članci o tome kako je Ajnštajn navodno pao matematiku, što je on demantovao rekavši da je pre 15. godine ovladao diferencijalnim i integralnim računom.

Pao na prijemnom ispitu za koledž

Najpre se prijavio u švajcarsku federalnu politehničku školu. Prošao je matematički i naučni odsek prijemnog ispita što je i bilo očekivano. Međutim, to se ne može reći za društvene nauke, uključujući istoriju, jezike i geografiju. Zbog ovog malog kiksa nije izgubio veru u sebe, aplicirao je ponovo i nakon godinu dana je primljen.

Skoro decenija do mesta koje zaslužuje u akademskom svetu

Ajnštajn je imao veoma buntovnu ličnost, a izostanci sa časova doprineli su da ovaj naučnik ne dobije najbolje preporuke od profesora nakon diplomiranja, bez obzira na to što je pokazao sjajne rezultate tokom godina provedenih u Cirihu.

Upravo zato je ovaj mladi fizičar proveo dve godine tražeći posao, dok se nije zaposlio u Bernu. Iako posao u kancelariji nije bio veliki izazov za ovakav um, ispostavilo se da je Ajnštajnu savršeno odgovarao jer mu je davao mogućnost da se bavi naukom. Prvi profesorski posao je dobio 1909. godine – skoro deceniju otkako je diplomirao.

Pomračenje Sunca pomoglo Ajnštajnu da stekne svetsku slavu

Ajnštajn je 1915. godine objavio svoju teoriju relativiteta, u kojoj je istaknuto da gravitaciona sila može izazvati poremećaje u prostoru i vremenu. Ova teorije je ostala kontroverzna sve do maja 1919. godine, kada mu je pomračenje sunca pružilo odgovarajuće uslove za testiranje svoje tvrdnje. Kako bi dokazao Ajnštajnovu teoriju, engleski astronom Artur Erington je putovao do Zapadne Afrike i fotografisao pomračenje. Analizirajući snimke, potvrdio je da sunčeva gravitacija utiče na svetlost i to tačno onako kako nalaže Ajnštajnova teorija. Ova vest je proslavila Ajnštajna.

Novinari su ga nazivali novim Isakom Njutnom, a on je počeo da drži predavanja širom sveta. Kako je zabeležio njegov bigraf Valter Isakson, tokom šest godina nakon pomračenja, više od 600 knjiga i članaka je objavljeno na tu temu.

Pod prismotrom FBI-ja godinama

Po dolasku Hitlera na vlast, Ajnštajn je napustio Berlin i preselio se u Sjedinjene Američke Države. Zbog malo slobodnijeg pogleda na svet, Ajnštajna je FBI špijunirao čak 22 godine.

Agenti su beležili sve njegove pozive, otvarali njegovu poštu kako bi otkrili da li je sovjetski špijun. Koliko su bili aktivni u svom poslu svedoči i činjenica da je nakon smrti ovog slavnog fizičara njegov dosije imao neverovatnih 1.800 stranica.

Ajnštajnov mozak je izvađen bez odobrenja porodice

Ajnštajn je umro 1955. godine od pucanja krvnih sudova u mozgu. Uprkos njegovim željama da se posle smrti njegovo telo kremira, dogodio se bizaran incident. Patolog s Prinstona Tomas Harvi, suprotno Ajnštajnovim željama, izvadio je njegov mozak.

Izdvajamo neke od njegovih najpoznatijih citata:

“Malo je onih koji gledaju svojim očima i osećaju svojim srcima.”

2. “Mašta je važnija od znanja. Znanje je ograničeno, a mašta okružuje svet.”

3. “Nepromišljeno slušanje autoriteta je najveći neprijatelj istine.”

4. “Pokušaj da ne postaneš čovek uspeha, već čovek vrednosti.”

5. “Poreklom sa Jevrej, državljanstvo mi je ševdsko, ali nosim šminku ljudskog bića i samo ljudskog bića, bez posebnih veza sa nekom državom ili nacionalnim identitetom.

6. “Veliki ljudi su uvek nailazili na nasilnu opociziciju mediokriteta.”

7. “Nema vrednost sve što može da se izračuna, kao što neke vrednosti ne mogu da se izračunaju.”

8. “Svako je genije. Ali ako donosiš sud o ribi po tome kako se penje na drvo, ceo život provešće verujući da je glupa.”

9. “Pogledaj duboko u prirodu i razumećeš sve mnogo bolje.”

10. “Sve religije, umetnost i nauka, grane su istog drveta.”

11. “Svaka inteligentna budala može nešto da napravi bolje ili komplikovanije. Potrebna je i mrvica genijalnosti i mnogo hrabrosti kako biste krenuli drugim smerom.”

12. “Čovek treba da traži ono što jeste, a ne ono što misli da bi trebalo da bude.”

13. “U sredini poteškoća leži mogućnost.”

14. “Osoba koja nikad nije napravila grešku nikada nije probala ništa novo.”

15. “Edukacija je što ostane kada zaboravimo šta smo naučili u školi.”

16. “Ljudsko biće je deo rupe koju zovemo univerzum.”

17. “Bitno je ne prestati postavljati pitanja. Radoznalost ima svoje razloge zašto postoji.”

18. “Jedno pitanje me muči: Da li sam ja ili su ostali ludi?”

19. “Ljutnja boravi samo u grudima budala.”

20. “Život je kao vožnja bicikla- da bi održao balans, moraš da nastaviš da se krećeš.”

Ajnštajnova velika ljubav

Oženio se 1903. godine Milevom Marić, a godinu dana kasnije dobio je prvog sina Hansa Alberta i 1910. godine drugog, Eduarda.

Nakon studija, tražili su načina da ostanu zajedno, ali uslov je bio da Ajnštajn nađe stalno zaposlenje, dok je ona za to vreme bila kod roditelja u Srbiji. To mu je teško polazilo za rukom, jer nije dobio mesto asistenta na svom fakultetu, a na svim mestima gde je slao pisma i tražio posao bio je odbijen. Od svoje supruge Mileve Marić razveo se 1919. godine i oženio svojom rođakom Elzom Lovental. (rođenom Ajnštajn).

O Elzi Ajnštajn često se govori kao o pouzdanom osloncu velikog naučnika, kao ženi koja je znala kako da se nosi sa njim. Negovala ga je 1917. kada se ozbiljno razboleo i pratila ga na putovanjima kada je dobio status poznate ličnosti. Ali, istorija i prava priroda veze Elze i Alberta je mnogo mračnija i uvrnutija.

Elza Ajnštajn je rođena kao Elza Ajnštajn 18. januara 1876. godine. U prethodnoj rečenici nema greške. Elzin otac bio je Rudolf Ajnštajn, rođak Albertovog oca. Sumanutost tu ne prestaje... I majke Elze i Alberta su takođe bile sestre, što čini ovaj bračni par i najbližim rođacima.

Nije baš bio otac godine

Ajnštajnov najstariji sin – Hans Albert je proveo godine i godine u besu prema svom ocu zbog toga što nije preuzeo finansijsku odgovornost za njegovu majku nakon razvoda. Iako se nije slagao sa izborom partnerke svog sina, ostavio mu je deo svog nasleđa.

Verovao ili ne, Ajnštajn nije jedini naučnik o kome se mogu pronaći ovakve zanimljivosti. A nekad nije loše čuti i drugu stranu života slavnih naučnika.

Dobija Nobelovu nagradu 1921. godine

Od 1909. do 1916. godine radio je na generalizaciji "Specijalne teorije relativiteta". Nakon što je teorija i naučno dokazana u eksperimentu 1919. godine, Ajnštajn je bukvalno preko noći postao poznat. Nije postojao magazin koji nije pisao o njemu i hvalio njegov rad, a 1921. godine dobio je Nobelovu nagradu iz oblasti fizike za objašnjenje fotoelektričnog efekta kao i za doprinos razvoju teorijske fizike.

Od 1933. godine živeo je u Prinstonu, u Sjedninjenim Američkim Državama sa suprugom i decom. Decembra 1936. godine umrla je njegova supruga Elza, a tri godine kasnije počeo je Drugi svetski rat. Plašeći se da Nemačka radi na atomskim bombama, Ajnštajn je pisao predsedniku Ruzveltu da ga upozori na opasnost od atomskog oružja.

Poslednje godine svog života Ajnštajn je proveo u Prinstonu, a preminuo je 18. aprila 1955. godine u 76. godini života i iza sebe ostavio preko 50 značajnih naučnih radova koji su promenili svet fizike.

Bonus video

(Espreso.co.rs)