POSLE POLA DANA OČAJNIH DOMAĆICA U ŠTIKLAMA I S KARMINOM SAM ŠETALA PO KUĆI: Novinarka Espresa uz TV provela 24h

Slobodno vreme koje provodimo ispred televizijskih ekrana, prema pojedinim istraživanjima, broji se u satima - svakog dana.

Te male magične kutije, komercijalizovane i s ciljem da nas zabave i zadrže, sastavni su deo svakog domaćinstva.

Dokolica i trenuci odmora idealni su za gledanje TV-a.

Da se razumemo, za osobe koje rade po ceo dan za TV u životu nema mnogo mesta. Osim poneke serije koju sam gledala online, nikad nisam stizala da uz TV provedem duže od tri sata.

Dani bolovanja, i dosada koju oni nose, jednog sasvim običnog dana zakucali su me za TV na bukvalno 24 sata.

Osim domaćih serija koje povremeno ispratim, ceo dan sam šaltala daljinac s programa na program.

Za opuštanje od politike i posla kojim se bavim Foxlife program bio je savršen beg u neki paralelni univerzum, drugi narod, kulturu, daleko od svakodnevnih problema obične srpske porodice.

Vrsta serija koja se na ovom kanalu forsiraju, pomalo ispiraju mozak.

Bolesna, u bademantilu, bez šminke i kose pokupljene u punđu, uz višečasovno gledanje Eve Longorije koja sa ful šminkom i u štiklama vodi računa o porodici i bavi se svakodnevnim aktivnostima mozak mi je napravio salto.

Odlazak ispred ogledala, posle šest sati buljenja u savršeno doterane žene bio je poprilično traumatičan. Da bih se bolje osećala bilo je neophodno staviti malo korektora i sjaja za usne. Kako su me dokolica i domačice uzeli pod svoje, a Grubinove papuče uništile svaki trag ženstvenosti, morala sam barem na 15 minuta da se popnem na potpice.

Sve bi to bilo ok da smo mi žene na to navikle. Umalo prevrtanje pored rerne, i upadanje glave u istu samo zbog štikli odvratilo me je od toga da ću ikad biti Eva.

Naravno, poenta nije u Evi, već o porukama koje nam televizija šalje putem malih ekrana.

Isto tako, televizija i dokolica uz nju mogu opasno uticati na novčanik. Kako su sve serije i filmovi prekidale reklame koje traju toliko da čovek prosto zaboravi i šta je zapravo gledao, znala sam napamet gde je akcija za šta.

Prašak koji koristim na popustu, mleko, sve namirnice potrebne i onima na bolovanju prosto su me mamile, opet zbog dokolice.

Nije mi bilo teško da tih dana zadnje atome snage ispucam na odlazak u kupovinu i trošenje novca. Tako sam i zakucala minus od 15.000 dinara - samo zbog televizije i te proklete dosade.

Naravoučenije, komercijalna televizija kakvu poznajemo postala nam je dostupna krajem dvadesetih godina prošlog veka. U početku je bila prvenstveno sredstvo oglašavanja, a danas je ona tu mahom zbog vesti, zabave, i oglašivača koji koriste one koji imaju labilnost na novčanik.

Podsetimo, danas se obeležava Svetski dan televizije – simbola komunikacije i zajedništva savremenog sveta, kamena temeljca demokratije i stuba slobode izražavanja i kulturne raznolikosti.

Danas je televizija, kao preteča svih naknadnih usavršavanja elektronskih medija, i dalje važno sredstvo informacija o životu na planeti, onom iz prošlosti, iz sadašnjosti i s pogledom u budućnost.

Šta televizija vama znači? Kako utiče na vas?

Pišite nam u komentarima...

Bonus video:

(S. M.)