JOVAN IZ KAĆA JE SRPSKI ROBIN HUD, ŽIVI ŠUMSKIM NAČINOM ŽIVOTA S PORODICOM: Sa sobom uvek nosi LUK i STRELU, dane provodi u čamcu, a lokalci ga zovu ŠUMSKO TUMARALO (FOTO) (VIDEO)

Jovan Bjelanović (37) iz Kaća, poznatiji kao "šumsko tumaralo" retko kada se odvaja od svojih sredstava za rad, a to su luk, strela i vesla koji su nastali iz "kućne radinosti" jer ovaj dečko ima zlatne ruke.

Jedna od Jovanovih najvećih vrlina jeste marljivost, pa on ume da radi i do 14h dnevno jer kako nam je rekao, kad počne da pravi neko oruđe, vreme mu proleti "u tren oka".

Obožava da pravi čamce u kojima provodi najviše vremena, a u poslednjih šest godina izradio je čak osam komada, dok za izradu "lakših stvari" ne može da se seti broja.

Ipak, kako nam je priznao od "ovog posla" ne može da se živi.

- Na žalost trenutno ne mogu da živim od ovog što radim i volim da radim. Ovaj posao nije dovoljan da bi izdržavao porodicu pa budžet moram da dopunjavam još nekim poslovima, rekao nam je Jovan ili kako ga još lokalci nazivaju, "šumsko tumaralo".

On je dodao kako mu vreme uz rad proleti brzo i ne žali nijednog trenutka koji je proveo u svojoj dragoj radionici.

Mnogo vremena provodim u radionici, a kada mi nadođe inspiracija, izgubim pojam o vremenu. Do sada sam napravio osam čamaca, dok lukovima i strelama ne znam broj. Neki bliski prijatelji su me savetovali čak da počnem da vodim evidencviju, ali mene ne zanima kvantitet, već suvi kvalitet, objašnjava Jovan za Espreso.

Između ostalog, njegov posao se sastoji da sprovodi turiste po močvarnim predelima, da ih uči da veslaju, zapale vatru bez šibice, ali i da pomoću luka i strele ulove žabu.

Ovaj momak inspiraciju za izradu stvari od drveta dobija upravo iz prirode, a osim kanua pravi i drvene kašike i šolje. Tvrdi da mu boravak u prirodi pomaže u kreativnosti jer mu tada misli odlutaju i onda mu na pamet padaju stvari koje inače ne bi mogao da zamisli.

Njegovi počeci se naziru već u detinjstvu kada je često odlazio na reku, a tada je i zavoleo stolarski zanat i drvo uopšteno.

Kako nam je ispričao, njegova rodbina je poreklom iz Republike Srpske, pa je tamo provodio dosta vremena, a kao što znamo tamo preovladava divlja priroda u kojoj se on itekako pronašao.

Pored prirode, Jovan obožava životinje, a na pse je posebno "slab". Pse je imao i u detinjstvu, a umeo je često da ih vodi na Dunav.

Jovan se takođe osvrunuo na sadašnju generaciju dece kojoj detinjstvo izgleda sasvim drugačije.

Smatarm da sve kreće od vaspitanja i iz detinjstva, a ja sam svoju decu vaspitao da se snalaze u prirodi. Oni već znaju da kampuju, pecaju, da prežive... Naučio sam ih da rade, sve ono što ja radim i smatram da će im to značiti u daljem životu, priča "tumaralo".

Dodao je kako svoju decu vodi u prirodu kad kod je to moguće, ali i da se trudi da ih uči da svoje vreme provode i u radionici kako bi naučili nešto konkretno da rade.

Trudim se da ih naučim šta znači biti srećan u životu i živeti onako kako želiš, a ne kako im to nameće sistem i društvo. Bitno je da prate svoj "osećaj", ali naravno po moralnim načelima. Takođe ih savetujem da nije bitno raditi posao koji je dobro plaćen ako jedva čekaš da prođe radna nedelja, već da radiš nešto što voliš pa makar i za mnogo manje novca jer smatram da jedino tako mogu biti zadovoljni u životu. Stariji sinovi već imaju tu povezanost sa prirodom i nadam se da će je sačuvati i kao odrasli ljudi. Naravno da bih voleo da žive u skladu sa prirodom, ali ako odaberu gradski način života, neću imati ništa protiv ako ih to čini srećnim, priča Jovan.

Kaže kako se najlepše oseća kada je sa turistima u prirodi, a to vreme ne doživljava kao vreme provedeno na poslu. Isto tako, kada "zaglavi" u svojoj omiljenoj radionici i obrađuje drvo, doživljava kako nam je rekao, čisto zadovoljstvo.

Jovan nam je objasnio da bar dva dana nedeljno provodi u prirodi, ali da je skoro dobio treće dete pa je rešio da "smanji tempo".

Sad kad samo dobili još jedno dete, moram da se prilagodim. Što se tiče posla, zaista je najbitnije da volite to što radite, ali i strpljenje jer je za izradu samo jednog čamca potrebno do dva meseca rada, priča Jovan za Espreso.

On čamce koristi kao prevozno sredstvo za obilazak močvarnih predela Dunava. Takođe, objašnjava da težina jednog kanua iznosi od 32 do 34 kilograma.

Tura sa "šumskim tumaralom" počinje oko 8h ujutru i to iz njegove kuće u Kaću gde se vozi sa turistima do Dunava do kojeg ima oko 8 kilometara udaljenosti.

Kaže kako je u pitanju zahtevna plovidba koja podrazumeva dosta snage jer mora mnogo da se vesla što predstavlja veliki napor.

Po ceo dan provodim u močvari, ali ne žalim ni sekundu jer je divlje okruženje prelepo. Imamo turu tako da preko močvare idemo do Krčedinske ade gde se zaustavljamo i gde možemo da vidimo različite vrste domaćih životinja, objašnjava on.

U njegovim turama turisti često mogu videti svinje mangulice, magarce, konje, podolsko goveče, krave simentalke...

Kada organizujem dan, turisti imaju priliku da koriste luk i strelu, bacaju koplje, a imamo obuku i za korišćenje praćke vitlače. Takođe, učim one koji to naravno žele, da pale vatru trenjem drvo o drvo, a posle se tu pravi i ručak, priča Jovan i dodaje da mu je jedno od najneobičnijih iskustava bilo kada su turisti zatražili da probaju žabu koju im je Jovan prvo ulovio pa pripremio na žaru.

Ono što je interesanto jeste da ovom čoveku vremenske prilike nisu bitne. On kampuje i u januaru i u julu, a priznaje da voli zimu. Ima svoj šator koji je napravio sam, a tamo ume i da loži vatru.

Ja cenim svako godišnje doba jer je priroda uvek lepa. Često povedem ženu i decu sa sobom gde ih učim da gađaju lukom i srelom. Takođe sam naučio decu da pripreme hranu u šumi, što su jako zavoleli, priča iz srca Jovan.

Jovan je po obrazovanju veterinarski tehničar, ali se tim poslom nikada nije bavio. Godinama već radi kao stolar i želi da mu to bude glavno zanimanje.

Nije lako baviti se ovom vrstom posla jer kod nas u Srbiji ne postoji kultura boravka u prirodi, pa ljudi slabo kupuju kanue. S druge strane, oni koji bi hteli da ih pazare, nemaju sredstva jer su takvi čamci skupi, iako su tri puta jeftiniji nego na inostranom tržištu.

Ipak, kada dođe zima i padne prvi sneg, Jovan se posvećuje pravljenju kanua, ali ne odustaje od kampovanja, naravno uz adekvatnu opremu. Priznao nam je kako uskoro planira da napravi kamp za posetioce kako bi oni najhrabriji imali priliku da se oprobaju u zimskom kampovanju.

Ukoliko želite da vas "šumsko tumaralo" provoza, ali i da vam pokaže šta znači uživati u prirodi i jesti hranu koja je drugačija, cena jednodnevnih izleta kod njega iznosi 2500 dinara po osobi.

Jovan za kraj kaže kako mu ponedeljak dođe kao svaki drugi dan jer kad čovek radi nešto što voli nema taj famozni "problem" sa ponedeljkom.

Ukoliko želite da isprobate ovu "divlju turu", Jovana možete kontaktirati preko njegovog FEJSBUK profila.

Pogledajte bonus video: