POPIS ŽRTAVA RATA 1941-1945: Stanić je pitao baku koliko njihovih je pobijeno u ratu, i nije verovao šta čita! Na ovaj način, to možete uraditi i VI! (FOTO)

Već godinama je moguće na određenim portalima na internetu pronaći delove ili kompletan popis žrtava Drugog svetskog rata 1941–1945. godine među stanovnicima Jugoslavije. To je uradio i čovek čije je prezime obeležilo priču koja je potresla širu javnost.

Stanić se prisetio kako je njegova baba rekla da je mnogo Stanića stradalo od ustaša, više od 20-30 ljudi.

Kako kaže, on je uvek smatrao te brojke preteranim, ali je kasnije shvatio da je bio jako naivan.

Sedoh pre neki dan malo da pogledam nešto iz istorije i naletim na sajt Muzeja genocida i tu pronađem javno dostupne popise ljudi stradalih u II svetskom ratu po republikama. Setim se kako je baba pričala da je u ratu pobijeno mnogo Stanića, pa pomislim kako bi bilo dobro da udarim jedan "search" i vidim koliko je taj broj tačan, ispričao je Stanić.

On je skinuo pdf fajlove za Bosnu i Hrvatsku na kompjuter.

Iznenadim se koliko su veliki ti fajlovi (33 i 35 MB) i pogledam podatke na strani muzeja. Procena je da je popisano oko 60% žrtava a to je 1.107.000 ljudi. Evo rezultata:

U Bosni je sve ukupno stradalo 329 Stanić-a.

Sve ukupno 362 Stanić-a pobijeno na teritoriji Hrvatske. S obzirom da je popisano 60% žrtava broj bi mogao biti i veći. Dakle, moja pretraga je pokazala da je u NDHubijeno ukupno 691 Stanića. Rukom sam ih prebrojao sve pojedinačno. Nemam reči… To veče bilo je opušteno sve dok nisam krenuo sa brojanjem. Odjednom mi nije bilo dobro i bukvalno sam osećao mučninu, priseća se on.

On se zapitao šta bi bilo da nije stradao taj 691 čovek? Verovatno bi danas, 70 godina kasnije, bilo desetine hiljada potomaka, konstatovao je.

- Zatim, pade mi na pamet pa kucnuh u pretragu prezime moje žene – Mandić. Njih je još više stradalo… Strašno bukvalno su zbrisali generacije, čitava sela… mnoge porodice su zatrte zauvek. Prezime Stanić je staro preko 7 vekova, prvi put pomenuto u Dečanskoj povelji 1331. godine. Nakon Kosovskog boja i turskih osvajanja dolazi do migracija preko Užica, Crne Gore, Hercegovine, ka Bosni, Vojvodini, Dalmaciji i Hrvatskoj. Da napomenem, naravno, nisu svi Stanići ovde iz moje najbliže familije, priča on.

Naime, već godinama je moguće na određenim portalima na Internetu pronaći delove ili kompletan popis žrtava Drugog svetskog rata 1941–1945. godine među stanovnicima Jugoslavije.

Muzej žrtava genocida, kao jedna od tri institucije (pored Zavoda za statistiku i Arhiva Jugoslavije) obznanjuje ono čime raspolaže.

Iz te institucije poručuju, kako su svesni da će izazvati različite komentare, da se izneto mnogima neće dopasti, da će verovatno uslediti i optužbe da su se tim potezom svrstali na protivničku stranu... Stoga naglašavaju: u ovom času nudimo samo ono čime raspolažemo a to je ono što je dobijeno revizijom popisa sprovedenom u Muzeju žrtava genocida u periodu od 1995. do 1998. kao i od 2002. do 2008. godine.

Ukoliko i vi želite da proverite da li je neko iz vaše šire porodice ili rodbine na spisku, možete otići na sajt Muzeja žrtava genocida.

Popis žrtava rata od 6. aprila 1941. do 15. maja 1945. godine obavljen je od novembra 1964. do aprila 1965. godine.

Savezno izvršno veće, kako se tada zvana vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, 10. juna 1964. odlučilo je da se načini popis ratnih žrtava 1941–1945. godine. U tu svrhu 17. juna formirana je Savezna popisna komisija dok je obrada podataka poverena Saveznom zavodu za statistiku. Organizaciju popisa trebalo je da sprovedu republičke komisije.

Prema odluci o popisu trebalo je popisati državljane Jugoslavije stradale „od fašističkog terora“ u periodu od 6. aprila 1941. do 15. maja 1945. godine.

Prema osnovnoj metodološkoj postavci, trebalo je popisati:

- Internirane, zatvarane, deportovane, odvedene na prisilan rad ili zarobljene bez obzira na to da li su ubijeni, poginuli, umrli, nestali ili preživeli teror; poginule pripadnike jugoslovenske vojske u vremenu od 6. IV do 15. V 1945; poginule pripadnike NOV i POJ ili savezničkih vojnih formacija do 15. V 1945. ili umrle do 15. V 1946. od posledica zadobijenih u ratu; poginula civilna lica prilikom bombardovanja u vremenu od 6. IV 1941. do 15. V 1945; civilna lica stradala pod udarom direktnog terora neprijatelja (okupatora) i njegovih saradnika u vremenu od 6. IV 1941. do 15. V 1945.

Za popis je angažovano više od 25.000 popisivača, dok se još oko njih 5.000 bavilo drugim, pratećim poslovima.

Popis je sproveden po jedinstvenoj metodologiji tokom novembra 1964. godine. Pošto je u odluci o popisu naglašeno da se „klasičan popis obilaskom svih domaćinstava vrši samo u većim gradovima i na područjima gde je bio veći broj žrtava“, popisivači u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ušli su u gotovo svako domaćinstvo, dok u ostalim republikama to nije bio slučaj.

Proveravanjem materijala ustanovljeno je da je bilo propusta, pa je popisivanje produženo do aprila 1965. godine.

Prvi zvanični brojevi obznanjeni su 1966. godine: popisom su obuhvaćene ukupno 1.107.172 žrtve rata – 597.323 smrtno stradale i 509.849 preživelih osoba.

Savezna komisija ocenila je da je popis nepotpun, da je njime obuhvaćeno samo 56–59 odsto od procenjenog broja stradalih (1.016.000 do 1.066.000), ali da rezultat popisa predstavlja maksimum koji se mogao postići. Savezno izvršno veće je zaključilo da popis nema potreban nivo kvaliteta, to jest da je daleko od proklamovanih 1.706.000 žrtava, pa je stavljena zabrana na korišćenje popisa. Celokupni materijal predat je Arhivu Jugoslavije, gde se i sada čuva.

U martu 1992. godine Savezno izvršno veće (tada već krnje države – Savezne Republike Jugoslavije), svesno neprocenjive vrednosti materijala (bez obzira na njegovu nepotpunost i nedovoljan kvalitet), donelo je odluku o prestanku zabrane i naložilo da Savezni zavod za statistiku pomenuti materijal uredi i obradi. Podaci su unošeni u računar rađen je u martu i aprilu 1992. godine. Uneti su tada podaci o svim poginulim, ubijenim, umrlim i nestalim žrtvama rata čija se imena u popisu pojavljuju, odnosno za koje postoji popisni materijal. Tako su formirani baza i registar žrtava.

Rezultati popisa objavljeni su u šesnaest knjiga, od kojih je prva fototipsko izdanje interne publikacije Saveznog zavoda za statistiku iz 1966. godine pod naslovom „Žrtve rata 1941–1945. (Rezultati popisa)“, sa izveštajem Savezne komisije kao posebnim dodatkom. U ostalih 15 knjiga podaci o žrtvama iskazani su prema teritorijalnom principu – za republike, opštine i naselja. Sadržaj registra u potpunosti je prenet u računar. Nažalost, publikacija je objavljena u ograničenom broju primeraka, samo za potrebe najviših državnih organa i naučnih institucija. Po jedan primerak dostupan je javnosti u bibliotekama Republičkog zavoda za statistiku, Arhiva Jugoslavije i Muzeja žrtava genocida.

U Muzeju žrtava genocida u Beogradu i dalje je moguće prijaviti nepoznate i nepopisane žrtve Drugog svetskog rata – ukoliko se u vezi s njima poseduje dokaz ili postoji živo sećanje na njih – i tako dopuniti izveštaj o stradanju naroda s prostora nekadašnje Jugoslavije. Ideja je da se popišu prvenstveno žrtve rata iz korpusa srpskog naroda, potom i ostali bez obzira na njihovu nacionalnu, religijsku, etničku, vojnu ili političku pripadnost.

Time bi se broj popisanih žrtava približio stvarnom broju stradalih. Na taj način odužili bismo se svim stradalnicima.

1. Uzorak popunjenog popisnog lista iz 1964. godine - preuzmite u PDF. dokumentu 2. Izveštaj Saveznog zavoda za statistiku, avgust 1966. godine - preuzmite u PDF. dokumentu 3. Žrtve rata 1941–1945: a. tabelarni pregled sačinjen posle nepotpune revizije - preuzmite u PDF. dokumentu b. SR Slovenija - preuzmite u PDF. dokumentu v. SR Hrvatska - preuzmite u PDF. dokumentu g. SR Bosna i Hercegovina - preuzmite u PDF. dokumentu d. SR Crna Gora - preuzmite u PDF. dokumentu đ. SR Makedonija - preuzmite u PDF. dokumentu e. SR Srbija (bez Kosmeta i Vojvodine) - preuzmite u PDF. dokumentu – Kosovo i Metohija - preuzmite u PDF. dokumentu – Vojvodina - preuzmite u PDF. dokumentu 4. Uzorak popisnog lista koji koristi Muzej žrtava genocida, preuzmite ga u Vord dokumentu ovde

*Napomena: list se može popuniti direktnim ukucavanjem podataka i poslati elektronskom poštom na adresu zrtverata@muzejgenocida.rs

Podsećamo na ovaj način, Stanić je otkrio kako je njegov deda Drago Stanić rođen u Han Pijesku, nadomak Sarajeva.

- Pre rata je imao mesaru i pekaru u Sarajevu. Kada je krenuo genocid u NDH i prva ubijanja, on se odmetne u šumu na Romaniji. Njegova mama, a moja prabaka Jelka se preseli kod svojih u Han Pijesak. On se prvo priključi četnicima Slaviše Vajnera Čiče ali su taj odred uništili nemci i ustaše u nekom napadu pa je preživelo samo 7 ljudi, među njima i moj deda. Nakon toga on se pridruži i proleterskoj, gde je bio komandir odreda veze, priča Stanić i dodaje:

- Majku su mu ubile ustaše. Ispitivali su je, mučili, tražili gde joj je sin. Postoji neka strašna priča koju mi je baba pričala… da su joj glavu odsekli i stavili na prozor. Njenom krvlju su po zidovima kuće ostavili poruku za mog dedu koja je glasila ”Drago j…. smo ti majku”. Deda nikada nije saznao gde mu je sahranjena majka, kažu da mu nije dao Koča Popović da je vidi jer je bila isečena. Elem, u spiskovima žrtava, nađoh i moju prabaku Stanić Jelku, ubijena, imala je 41. godinu tada. Piše da je ubijena u zatvoru u Vlasenici.

Pogledajte bonus video:

(Espreso.co.rs / muzejgenocida.rs / milos.io)