Evo zašto se građani Srbije ovog jutra ne osećaju dobro!

Danas (13.11.) natprosečno toplo i vetrovito. Tokom dana malo do umereno oblačno sa sunčanim intervalima. Ujutru i pre podne na severu, jugozapadu i jugu, a posle podne i uveče i u ostalim krajevima jače naoblačenje sa kišom i plјuskovima, koji će ponegde biti praćeni i grmlјavinom uz osetan pad temperature.

Više padavina očekuje se tokom večeri i noći na jugozapadu i jugu Srbije. Vetar umeren i jak, u planinskim predelima i na jugu Banata i olujni južnih pravaca, od sredine dana u skretanju na severozapadni, uveče u slablјenju. Najviša dnevna temperatura od 15 °C na severozapadu Srbije do 25 °C na jugozapadu i jugoistoku zemlјe, piše u saopštenju RHMZ-a.

Danas će najtoplije biti u Kragujevcu, Kraljevu i Prištini sa temperaturama koje će prelaziti preko 22 stepena Celzijusa. Kraljevo će biti najtoplije sa maksimalnom dnevnom od 25 stepeni.

Od sutra osetno hladnije vreme

U subotu (14.11.) osetno hladnije uz postepeni prestanak padavina i delimično razvedravanje.

U nedelјu (15.11.) jutro hladno, ponegde sa slabim mrazem. U toku dana suvo sa sunčanim intervalima i malo toplije u odnosu na subotu, samo će u Timočkoj Krajini biti oblačno, a u košavskom području vetrovito. Uveče i u toku noći ka ponedelјku u južnim predelima mestimično kiša.

I naredne sedmice česta pojava kiše i ponovo toplije, samo u ponedelјak veći deo dana suvo sa sunčanim intervalima.

Zašto se ovog jutra ne osećate dobro?

Ako ste se jutros probudili umorni, pospani, sa glavoboljom, vrtoglavicom ili neobjašnjivim osećajem malaksalosti, moguće je da vremenske prilike imaju određenu ulogu u tome. Srbija se nalazi pred naglom promenom vremena, sa temperaturama koje danas u pojedinim krajevima dostižu čak 25 stepeni, dok će već sutra biti znatno hladnije, ponegde sa maksimalnom temperaturom od svega devet stepeni. Takve promene, naročito kada ih prate oscilacije vazdušnog pritiska, vlažnosti i jak vetar, kod osetljivih ljudi mogu da izazovu ili pojačaju niz neprijatnih simptoma.

Jedan od razloga krije se u načinu na koji organizam reguliše telesnu temperaturu i krvni pritisak. Kada je napolju toplo, krvni sudovi se šire kako bi telo lakše oslobađalo višak toplote. To kod nekih ljudi može dovesti do pada krvnog pritiska, naročito ako ne unose dovoljno tečnosti. Posledice mogu biti vrtoglavica, slabost, osećaj nestabilnosti i izražen umor. Kada temperatura naglo padne, dešava se suprotno, krvni sudovi se sužavaju kako bi telo sačuvalo toplotu, što može povećati krvni pritisak i dodatno opteretiti srce. Ove promene posebno su značajne za starije osobe, ljude sa kardiovaskularnim oboljenjima i one koji već imaju probleme sa regulacijom krvnog pritiska.

Važnu ulogu može imati i promena atmosferskog pritiska. Prilikom približavanja vremenskog fronta, koji donosi naoblačenje, kišu i promenu smera vetra, vazdušni pritisak često opada. Istraživanja pokazuju da su pojedini ljudi, naročito oni skloni migrenama, osetljivi na takve oscilacije. Kod njih se mogu javiti glavobolja, osećaj pritiska u predelu čela i slepoočnica, mučnina i pojačana osetljivost na svetlost. Pretpostavlja se da promene spoljašnjeg pritiska kod osetljivih osoba mogu uticati na aktiviranje nervnih puteva uključenih u nastanak migrene, mada naučnici još nisu potpuno razjasnili ovaj mehanizam.

Ni vlažnost vazduha nije zanemarljiva. Ako se uz visoku temperaturu poveća i vlažnost, znoj sporije isparava sa kože, pa organizam teže oslobađa višak toplote. To može doprineti osećaju sparine, iscrpljenosti i malaksalosti. Uz to, nedovoljan unos tečnosti može dodatno pogoršati vrtoglavicu i glavobolju. Kod ljudi koji već pate od migrene, kombinacija temperaturnih promena, vlažnosti i oscilacija vazdušnog pritiska može predstavljati dodatni okidač za napad.

Osećaj pospanosti i nedostatka energije može biti izraženiji i tokom tmurnih dana, kada ima manje prirodne svetlosti, posebno ako je prethodne noći san bio nedovoljan ili nekvalitetan. Ipak, važno je naglasiti da vremenske promene ne izazivaju iste simptome kod svih ljudi, kao i da ne postoji dovoljno naučnih dokaza da se svaki umor, vrtoglavica ili glavobolja mogu direktno pripisati promeni vremena.

U danima poput današnjeg preporučuje se redovan unos vode, dovoljno sna, redovni obroci i izbegavanje preteranog fizičkog napora ako se osećate iscrpljeno. Osobe koje imaju problema sa krvnim pritiskom trebalo bi da obrate pažnju na njegove vrednosti. Ako se jave jaka ili dugotrajna vrtoglavica, izrazita slabost ili glavobolja koja se razlikuje od uobičajene, ne treba automatski pretpostaviti da je krivo vreme. Iznenadna, izuzetno jaka glavobolja, bol u grudima, otežano disanje ili slabost jedne strane tela zahtevaju hitnu medicinsku procenu.

Bonus video:

(Espreso)