"Imam tvoje intimne fotografije": Digitalno nasilje nad devojkama u porastu, stručnjaci upozoravaju

Svaka osma devojka u Srbiji uzrasta od 16 do 29 godina dobila je pretnje ili ucene na internetu, dok se čak 60 odsto žrtava ne obraća policiji, pokazuje najnovije istraživanje o digitalnom nasilju. Iza uznemiravanja često stoje bivši partneri i poznanici, a strah od posledica i nepoverenje u institucije dodatno otežavaju prijavljivanje nasilja.

Pretnje objavljivanjem intimnih fotografija, lažni snimci i uznemiravanje sa lažnih profila, samo su neki od oblika digitalnog nasilja sa kojima se devojke i mlade žene suočavaju na internetu.

"Imam tvoje intimne fotografije. Poslaću ih svima iz tvoje škole."

"Montirao sam tvoje lice na lažni snimak. Objaviću ga na internetu ako me blokiraš."

"Džabe me blokiraš. Napraviću još sto lažnih profila. Znam gde se nalaziš."

Ovakve poruke na internetu dobila je svaka osma devojka u Srbiji. Iza pretnji i ucena često stoje muškarci iz njihovog neposrednog okruženja – bivši partneri i poznanici. Iako su svesne opasnosti, mnoge devojke i mlade žene odlučuju da ćute, strahujući od posledica i mogućeg nastavka nasilja.

"Kada govorimo o nekim blažim oblicima digitalnog nasilja, poput uvredljivih komentara, najčešće je reč o nepoznatim ljudima koji se kriju iza anonimnih profila. Žene su uglavnom uplašene s razlogom. Postoji strah da će, ukoliko prijave nasilje i progovore o njemu, ono postati još intenzivnije i da bi iz digitalnog sveta moglo da se prenese i u fizički", navodi Ana Zdravković iz Udruženja za osnaživanje i razvoj građanki i građana "OsnaŽene".

Kada lažni profil postane sredstvo za uznemiravanje

Kada se i ohrabre da progovore o nasilju, žrtve se najčešće poveravaju članovima porodice ili prijateljima. Istraživanje pokazuje da se čak 60 odsto njih ne obraća policiji, jer veruju da prijava neće dati rezultate.

"Moja prijateljica je nedavno doživela da se jedan muškarac predstavlja kao ona u grupama na Telegramu i nudi seksualne usluge u njeno ime. Nakon toga su počeli da je zovu različiti muškarci i uznemiravali su je danima. Ona je uradila sve kako treba – dokumentovala je slučaj, sačuvala dokaze i odmah otišla u policiju. Međutim, vratili su je uz objašnjenje da u tom slučaju nema elemenata krivičnog dela", ukazuje Zdravković.

Prijaviti pretnje i ucene – sačuvati dokaze

Stručnjaci, međutim, apeluju na žrtve da ne odustaju od prijavljivanja nasilja iz straha da im niko neće verovati. Ozbiljne pretnje i ucene treba prijaviti najbližoj policijskoj stanici ili pozivom na broj 192. Za efikasno postupanje nadležnih organa važno je i da dokazi budu pravilno sačuvani.

"Ključno je sačuvati originalne poruke, korisničko ime i tačan link ka profilu sa kojeg je uznemiravanje izvršeno, kao i fotografije, video-zapise i glasovne poruke u izvornom obliku. Posebno je važno da žrtva ne briše originalne poruke, ne menja sadržaj prepiske i, ukoliko je moguće, sačuva originalni uređaj i nalog na kojem se komunikacija odvijala", objašnjava Saša Živanović, penzionisani načelnik Odeljenja za visokotehnološki kriminal MUP-a.

Žrtve ne treba da osećaju stid niti da ćute

Ipak, pre dokaza i tehnologije, struka poručuje da je važno promeniti duboko ukorenjeno uverenje da je žrtva sama kriva za nasilje koje preživljava.

Stručnjaci poručuju da žrtve ne treba da osećaju stid niti da ćute o onome što im se dešava. To što se nasilnik krije iza lažnog profila ne znači da ne može biti otkriven i kažnjen.

Bonus video:

(Espreso/RTS)