ŠTA SE DEŠAVA SA DECOM U SRBIJI? Situacija je ALARMANTNA! Direktor "Laze" otkrio plan koji bi mogao da PROMENI SVE

Kliniku za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" očekuje veliki projekat rekonstrukcije koji bi trebalo da unapredi uslove za lečenje pacijenata i rad zaposlenih. Prema planu, prvi radovi trebalo bi da počnu na jesen, a projekat obuhvata tri faze - rekonstrukciju Doktorove kule, izgradnju nove klinike na mestu dnevne bolnice i dispanzera, kao i rekonstrukciju stacionarnog dela.

V. d. direktora Klinike Nenad Bjelica ističe da je reč o obimnom poslu koji zahteva pažljivo planiranje, posebno imajući u vidu specifičnost ustanove u kojoj je mirno i bezbedno okruženje deo procesa lečenja.

"Pred nama je ogroman projekat. Naš posao je takav da ne dopušta da se u istoj zgradi radi rekonstrukcija i da pacijenti koji su tu traže mir", navodi Bjelica.

Prva faza podrazumeva potpunu rekonstrukciju Doktorove kule, jednog od najstarijih objekata u kompleksu Kliničkog centra Srbije. U tom prostoru trebalo bi da bude obezbeđeno dodatnih 1.000 kvadratnih metara namenjenih radu sa pacijentima.

Druga faza predviđa rušenje postojećih objekata dnevne bolnice i dispanzera, koji su, prema rečima direktora, u prilično neuslovnom stanju, i izgradnju nove klinike. Treća faza obuhvatiće rekonstrukciju stacionara, tokom koje bi rad ustanove trebalo da bude organizovan na lokaciji u Padinskoj Skeli.

Uprkos radovima, kontinuitet zdravstvene zaštite ostaje prioritet. Bjelica naglašava da neće biti zastoja u prijemu pacijenata i trijaži, te da će biti očuvan 24-časovni prijem i za decu i za odrasle.

Nacionalni centar za rano prepoznavanje mentalnih poremećaja kod dece

Jedan od najznačajnijih planova za budućnost ustanove jeste formiranje nacionalnog centra za prevenciju i praćenje mentalnih oboljenja kod školske dece. Prema zamisli rukovodstva Klinike, centar bi omogućio da se određene teškoće prepoznaju u ranijoj fazi, da se deca pravovremeno upute na stručnu procenu i da se, kada je potrebno, organizuju dalja dijagnostika i lečenje.

"Moram da priznam da smo suočeni sa narastajućom patologijom i povećanim brojem hospitalizovanih pacijenata. Stoga smo osetili potrebu da naša država mora da ima jednu vrstu takvog centra, gde bi se rano pokazivanje mentalnih bolesti i njihovo praćenje adekvatno dijagnostifikovalo i lečilo na jednom mestu", kaže Bjelica.

On ukazuje da se potreba za sistematičnijim pristupom mentalnom zdravlju dece i mladih ne može posmatrati samo kroz broj bolničkih kreveta i kapacitete za hospitalizaciju.

"Nemamo mi problem sa manjkom kreveta, već sa kasnim prepoznavanjem duševnih bolesti i somatskih oboljenja. Generalno, kao društvo moramo mnogo toga da uradimo na skriningu, jer je suština zdravog društva u ranom prepoznavanju određenih poremećaja ponašanja i oboljenja", ističe direktor Klinike.

Plan je da centar, pored praćenja, ima važnu ulogu u ranom prepoznavanju teškoća koje u svakodnevnom okruženju možda neće biti uočene ili pravilno protumačene.

"Centar bi imao upravo ulogu da radi na ranom prepoznavanju i adekvatnom dijagnostifikovanju mentalnih oboljenja koja na drugi način ne bi bila ni viđena ni shvaćena", objašnjava Bjelica.

Skrining u školama kao prvi korak

Jedan od predloga jeste organizovani skrining školske dece putem upitnika koji bi se popunjavali u školama, uz saradnju sa stručnim saradnicima u nastavi. Nakon toga bi se prikupljeni podaci objedinili i analizirali, a lekar iz centra procenjivao bi da li postoji potreba za dodatnom dijagnostikom.

Takav model trebalo bi da omogući da se deca kod koje postoje određeni pokazatelji teškoća pravovremeno upute na stručnu procenu, umesto da pomoć potraže tek kada se problemi dodatno razviju.

Bjelica navodi da je projekat osmišljen ambiciozno, ali da njegova realizacija zahteva ozbiljnu organizaciju i saradnju različitih institucija.

"Mi smo projekat formirali, ali ne možemo da ga realizujemo bez pomoći države koja će to, nadam se, prepoznati. Smatramo da takva potreba u našem društvu postoji i možemo da ponudimo rešenje koje bi donelo mnogo benefita", kaže on.

Prema njegovim rečima, cilj je da zdravstveni sistem dobije mogućnost da reaguje pre nego što se problemi razviju u ozbiljna stanja koja zahtevaju složenije oblike lečenja.

Planirano proširenje rada sa decom mlađom od 12 godina

Klinika je trenutno registrovana za lečenje adolescenata uzrasta od 12 do 18 godina, ali postoji namera da se u budućnosti prošire kapaciteti i za rad sa mlađom decom.

Bjelica navodi da nekoliko lekara trenutno prolazi specijalizaciju iz dečije psihijatrije, što bi trebalo da doprinese razvoju novih usluga i širenju stručnog tima.

"Sa planovima za širenje ustanove svakako da planiramo da se starosna granica spusti i da iskoristimo potencijal tih ljudi koji su kod nas", ističe on.

Pogledajte kako izgleda odeljenje za adolescente:

Na odeljenju se već leče adolescenti iz cele Srbije, često sa teškim i složenim kliničkim slikama. Direktor navodi da su u radu sa ovim pacijentima zabeleženi mali broj recidiva i relativno kratko trajanje hospitalizacije, uz poseban značaj načina na koji se lečenje organizuje.

Ipak, kako objašnjava, mentalno zdravlje dece i adolescenata ne može se posmatrati odvojeno od porodičnih, socijalnih i životnih okolnosti u kojima odrastaju.

"Ovde se nikad ne svodi pristup na puko lečenje, to često bude i najmanji problem. Deca i adolescenti dolaze sa vrlo složenom socijalnom problematikom. Mnogi su napušteni, sa neadekvatnim starateljima ili bez njih, tako da je priča koja prati psihičku bolest u užem smislu uvek vrlo složena", navodi Bjelica.

Zbog toga su u rad sa pacijentima uključeni socijalni radnici, defektolozi i psiholozi, čiji je zadatak da sagledaju širi kontekst u kojem dete živi i da doprinesu planiranju njegove dalje zaštite.

Lečenje se ne završava izlaskom iz bolnice

Jedan od ključnih izazova u radu sa decom i adolescentima jeste obezbeđivanje odgovarajućeg okruženja nakon završetka hospitalizacije. Prema rečima v.d. direktora, stabilan prihvat i podrška po izlasku iz bolnice podjednako su važni kao i samo lečenje.

"Vodimo računa da nikada ne otpustimo pacijenta bez sigurnosti u prihvat koji će imati po izlasku iz bolnice. Prihvat je podjednako važan kao i lečenje, bez toga nema kompletnog ozdravljenja kod naših pacijenata. Okruženje je to koje leči", ističe Bjelica.

Klinika kroz rad dnevnih bolnica nastoji da pacijentima omogući sadržajnije i podsticajnije okruženje. Učestvuju u umetničkim aktivnostima, odlaze na izlete i u pozorište, a takvi programi predstavljaju deo šireg pristupa oporavku i socijalnoj reintegraciji.

Međutim, problem nastaje kada se pacijenti vrate u sredinu koja ne može da im pruži odgovarajuću podršku. Bjelica navodi da su među adolescentima koji dolaze na lečenje i mladi izloženi ozbiljnim oblicima eksploatacije, uključujući slučajeve povezane sa prostitucijom i trgovinom drogom.

Prema njegovim rečima, bilo je i pacijenata koji su više puta hospitalizovani jer nije bilo moguće obezbediti odgovarajuće uslove za njihov povratak u zajednicu.

Takvi slučajevi, smatra direktor, pokazuju da unapređenje psihijatrijske zaštite mora da obuhvati ne samo zdravstvene ustanove već i saradnju sa sistemima socijalne zaštite i drugim nadležnim institucijama.

Zašto je važno da se adolescenti leče u odgovarajućim ustanovama?

Posebno pitanje na koje Klinika pokušava da ukaže jeste sprovođenje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja adolescenata koji su počinili krivično delo u stanju smanjene uračunljivosti.

Bjelica navodi da je ustanova spremna da preuzme takve pacijente, ali da za to još nije dobila potrebnu saglasnost. Smatra da bi lečenje u specijalizovanoj zdravstvenoj ustanovi omogućilo adekvatniji pristup njihovim potrebama, uz istovremeno rešavanje pitanja starateljstva i daljeg zbrinjavanja.

Kao primer navodi slučaj pacijentkinje koja je deset puta bila hospitalizovana u Klinici, ali za koju nije bilo moguće pronaći odgovarajuće rešenje za prihvat nakon lečenja. Nakon što je počinila krivično delo, veštaci su utvrdili da je bila neuračunljiva, pa je upućena u zatvorsku bolnicu.

"Smatramo da bi najbolje bilo da se ta mera bezbednosti sprovodi kod nas. Bila bi hospitalizovana duže, za to vreme bi se našao i adekvatan staratelj, a sada postoji ogromna bojazan da će nakon isticanja mere iz zatvora izaći neuporedivo lošija nego što je otišla u zdravstvenom smislu", kaže Bjelica.

On ukazuje i na ograničene mogućnosti zatvorskih bolnica kada je reč o specijalizovanoj zaštiti maloletnih pacijenata, navodeći da u njima nema dečjih psihijatara.

Cilj je sistem koji reaguje na vreme

Planirana rekonstrukcija Klinike „Dr Laza Lazarević” trebalo bi da donese bolje prostorne uslove i omogući razvoj novih programa, dok bi ideja nacionalnog centra za mentalno zdravlje školske dece otvorila prostor za snažniji fokus na prevenciju i rano prepoznavanje poremećaja.

Za Bjelicu, budućnost ustanove ne podrazumeva samo obnovu objekata i proširenje kapaciteta, već i razvoj sistema u kojem će deca i adolescenti do stručne pomoći dolaziti na vreme, a nakon lečenja imati odgovarajuću podršku.

Upravo povezivanje prevencije, dijagnostike, lečenja i sigurnog povratka u zajednicu predstavlja jedan od glavnih pravaca u kojima bi Klinika, uz podršku države i saradnju drugih institucija, mogla da razvija svoj rad.

Bonus video:

(Espreso/Dijana Spasov)