UŠLI SMO NA ODELJENJE U LAZI GDE JE MALOLETNI UBICA! Direktor bolnice otvoreno o lečenju i METODAMA koje koriste

Srpskoj psihijatriji 2026. godina je od posebnog značaja, jer u martu Klinika za psihijatrijske bolesti „Doktor Laza Lazarević” obeležava 165. godišnjicu, koja ujedno predstavlja i godišnjicu nastanka cele srpske psihijatrije. Prošlo je više od veka i po od kako je otvorena Doktorova kula, koja se nalazi nadomak današnje klinike, gde su se lečili prvi psihijatrijski pacijenti sa ovih prostora. To je najstarija ustanova u ovom delu Evrope i kroz svoju dugu istoriju se pročula, proslavila i važila za ustanovu gde su se lečili pacijenti od kojih su svi drugi odustali.

Danas ova klinka jedina radi urgentni psihijatrijski prijem, u poslednje vreme i za decu i adolescente, bavi se lečenjem pacijenata sa najtežim duševnim oboljenima. U Lazi se nalaze i lica koja su počinila krivična dela, a koja su, kako kaže v.d. direktora Nenad Bjelica, u fazi oporavka na klinci. Pored toga, vrše se i psihijatrijska veštačenja osoba koja su počinila najteža krivična dela.

„U Lazi Lazarević se vrše veštačenja, po naredbi tužioca, za počinioce najtežih krivičnih dela, uključujući i ubice. Mi i imamo i forenzičku psihijatriju, koju smo otvorili pre nešto više od dve godine, gde imamo imamo 140 kreveta i gde kaznu izdržavaju i u okviru koje se leče lica koja su počinila najteža krivična dela u stanju smanjene uračunljivosti. Oni su kod nas smešteni dok traje veštačenje, ali ovde su i lica koja su smeštena i po nekoliko godina“, kaže Bjelica za Espreso.

Na klinici postoje dva muška i jedno žensko odeljenje u kojima se sprovode mere obaveznog lečenja i čuvanja, postoji i odsek gde se sprovode obavezne mere lečenja na slobodi, a od skoro su tu i deca i adolescenti koji su počinili neko teško krivično delo. Klinika "Doktor Laza Lazarević" je nastavna baza za Medicinski fakultet u Prištini i za veliki broj visokih škola u Beogradu. Međutim, akademski deo koji ova klinka obavlja uvek je bio u drugom planu u odnosu na druge medicinske ustanove.

„Mi smo se uvek bavili pacijentima, a oni su se bavili stvarima koje su mnogo lepše. Kada kažem da se mi bavimo lečenjem ljudi od kojih su svi drugi odustali, to je potpuno tačno. Izutetnost prijema koji se obavlja u Lazi ne postoji nigde u regionu, neće najteže slučajeve da preuzmu ni dežurni KBC, ni druge psihijatrijske klinike, a Laza je uvek tu – cele godine, 24 sata dnevno. Veliki broj naših pacijenata dolazi u pratnji hitne i policije, neke pošalje tužilac i to se sve završava pod ovim krovom bez mnogo pompe“, priča sagovornik Espresa.

Još uvek na našim prostorima postoji mnogo zabluda i stigme vezano za Lazu Lazarević, ali i za psihijatriju uopšte. Centar za mentalno zdravlje u Vlajkovićevoj 23 u Beogradu osnovan je, između ostalog, iz tog razloga. Danas se tamo leče ljudi u zajednici i induvidualno, na način kom bi trebalo da teže sve psihijatrijske ustanove.

„Sa trenutnim stepenom svesti o značaju i težini tih oboljenja, današnjim stepenom razvoja farmakoterapije i ostalih vidova terapije, mi ne smemo da pravimo psihijatrijske azile i da ih proširujemo već moramo da ih smanjujemo i ukidamo. Lečenje u zajednici podrazumeva apsolutno individualizovan pristup svakom pacijentu i u Centru za mentalno zdravlje ne postoje dva pacijenta sa istim načinom lečenja, zbog toga i jeste specifičan. Suština je da se smanji broj hospitalnih dana. Za svakog pacijenta koji je u CMZ-u postoji koncipiran individualni plan lečenja i to jeste vrhuac savremene psihijatrije“, kaže Bjelica za Espreso.

Ranije su bili mnogo teži slučajevi

Sigmund Frojd je postavio osnove psihijatrijske nauke kada nije postojala farmakoterapija, praktično je radio isključivo psihoterapijskim razgovorom i nekim metodama koje će biti prikazane upravo na kongresu.

„Antipsihotici su se pojavili sezdesetih godina i oni su mlada stvar u psihijatriji s obzirom na to koliko traje cela nauka. Nažalost, ranije su pacijenti bili neuporedivo teži. Čak je i pre samo trideset godina bilo neuporedivo teže raditi u ovoj i ostalim psihijatrijskim ustanovama, pre pojave nove generacije antipsihotika. Poenta farmakoterapije nije samo sedativom umiriti pacijenta već i da se kupiraju simptomi koje on ima. Ranije je bilo mnogo više fiksacija, uslovi su bili lošiji, mnogo se teže izlazilo iz početnog stanja agitacije kod pacijenata“, kaže naš sagovornik.

Činjenica je da se još uvek veliki broj pacijenata vraća u Lazu na ponovnu hospitalizaciju, jedan od ciljeva Centra za mentalno zdravlje je upravo da se broj rehospitalizacija smanji.

„Pacijenti se vraćaju kada ne uzimaju terapiju, ako imaju deklaširajući faktor (u okruženju), kada postoji problem oko poslovne sposobnosti (mogućnost bilo kakve samostalne egzistencije)“, kaže Bjelica za Espreso.

Odeljenje za adolescente

U okviru klinike postoji odeljenje za adolescente sa specijalistima dečije psihijatrije, kojih će uskoro biti šest, a poražavajuć je podatak da ih u celoj Srbiji ima svega dvadesetak.

„Deca koja su počinila dela u stanju potpune krivične neodgovornosti, ne mogu da idu na ulicu, niti treba. Da su u trenutku izvršenja krivičnog dela imali punih 14 godina, mogli su završiti u ustanovi penalnog tipa, u ovom slučaju, smešteni su na psihijatrijske klinike. Oni se moraju lečiti i ne sme se dozvoliti da oni, ako ikada izađu, ponove krivično delo. Postoje dela koja ne iziskuju doživotnu robiju, a potencijalno su veoma opasna. Osoba koja je u zatvoru, u jednom momentu će iz njega izaći, zato je suština da budu u zdravstvenoj ustanovi, a ne u penalnoj“, pojašnjava Nenad Bjelica.

Upravo na odeljenje za adolescente smešten je maloletnik iz Niške Banje koji je 5. oktobra 2023. godine, kako je saopštilo VJT u Nišu, ubio druga Andreja Simića. VJT u Nišu saopštilo je da je ubistvo počinio tada trinaestogodišnji M.M. i da je, prema Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela, krivično neodgovoran jer nema navršenih 14 godina.

On se još uvek nalazi u psihijatrijskoj ustanovi u koju je upućen odmah nakon zločina radi veštačenja. U obdukcionom zapisniku opisano je da je ubijeni dečak zadobio čak 37 ubodnih rana.

Da podsetimo, maloletnik koji je počinio masovno ubistvo u OŠ „Vladislav Ribnikar“ nalazi se u Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Dr Subotića starijeg u Beogradu.

Forenzička psihijatrija na Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević"

Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi ili u ustanovi zatvorenog tipa

Mera bezbednosti obaveznog lečenja u Srbiji se daje bez određenog roka zato što niko ne može da pretpostavi koliko je potrebno da lečenje traje. Sudija o tome donosi odluku, ali na osnovu mišljenja psihijatrijskih veštaka.

"U zatvorskoj bolnici ima i bizarnih primera, jedan od njih je čovek koji je ukrao biciklu u selu pre 15 godina, koja je vredela oko 50 evra. Utvrđeno je na suđenju da on nije bio u stanju uračunljivosti kada je počinio delo i dobio je meru bezbednosti obaveznog lečenja i još uvek je u zatvorskoj bolnici. Tamo je jer se niko ne može otpustiti sa mere lečenja, bilo iz zatvorske bolnice, bilo iz naše ustanove, bez prihvata. Koliko je bitno lečenje, prihvat je podjednako važan. Ukoliko je neko počinio nekakvo krivično delo, veštacima je vrlo teško da se izjasne da je potpuno smanjena mogućnost da on to počinjeno delo ponovi, moraju potpuno da se uvere, a za to je ključan prihvat", objašnjava sagovornik.

Prihvat može biti porodica, ustanova socijalne zaštite, staratelj ili u krajnjem slučaju, ako se osoba oporavila i nije lišena poslovne sposobnosti. Postoji mogućnost da prestane potreba za lečenjem, pa se osuđenik šalje iz bolnice u zatvor, ali suština je - šta na kraju društvo dobija od toga?

"Nedostaje nam malo više humanog pristupa u samom društvu. Nije svako krivično delo najteže. Imamo primere da često puta čovek nije povredio nekog zato što je bazično manijak ili sadista, možda je halucinirao, bio pod uticajem nekih drugih ideja. Suština je na kraju šta zajednica iz toga dobija. Ako psihijatrijske klinike ne preuzmu takav slučaj, zajednica dobija čoveka koji će otići u zatvorsko okruženje i vratiće se još opasniji. Iz bolnice se čovek ne vraća opasniji već kompenzovan, ali to zavisi od patologije koja je najčešće doživotna. Suština forenzičke psihologije je human odnos prema nekome ko je počinio krivično delo, a ne samo apriori osuda", priča Nenad Bjelica za Espreso.

Što je više vremena proteklo od izvršenja krivičnog dela, veštacima je teže da utvrde stepen uračunljivosti u trenutku izvršenja. Prema rečima našeg sagovornika, sud se u najvećem procentu oslanja na stav veštaka u takvim slučajevima.

"Kada se radi o meri obaveznog lečenja koja se sprovodi na slobodi, pacijent nakon presude dolazi kod nas onoliko puta mesečno koliko je sudija naveo u presudi. Na pregledima se prati njegovo stanje, kao i da li redovno uzima terapiju. Neuračunljivost u trenutku izvršenja krivičnog dela nije nestala, ona je postojala tada i ona se kao takva tretira. Ukoliko se osoba ne javi na zakazan termin, mi obaveštavamo sud, a nakon toga oni preuzimaju na dalje postupanje ceo slučaj i uglavnom se na kraju presuda preinači na meru lečenja u ustanovi zatvorenog tipa", objašnjava naš sagovornik.

Šizofrenija se ne može izlečiti!

Šizofreniju ima 1% svetske populacije koja trenutno živi na svetu, to znači da ukoliko živite u sredini u kojoj ima 100.000 ljudi, njih 1.000 je šizofreno i sa tim živi, ali je njima neophodno psihijatrijsko lečenje kako bi se stanje držalo pod kontrolom.

"Ukoliko je slučaj šizofrenije, takvog pacijenta verovatno nikada nećete izlečiti. To su stanja koja se neće izlečiti, ali se adekvatnim lečenjem mogu dovesti u stanje funkcionalnosti. Ti ljudi treba da imaju porodični život, da su u stanju radne sposobnosti, društveni život, itd. Bez toga, svi ti ljudi će završiti ili sa krivičnim delom, ili će dići ruku na sebe", priča za Espreso Nenad Bjelica.

Sekte

Ljudi koji postanu članovi sekte najčešće završe sa izmenjenim stanjem uma u nekom trenutku, psihijatri u Lazi imaju iskustva u radu sa njima. Kako kaže Bjelica, veliki broj njih potpuno razore svoje porodice, a na kraju i sebe kao ličnosti.

„To su čitave armije ljudi, kako vreme prolazi, sve ih je više i apsolutno da pospešuju i u najmanju ruku smanjuju uvid u nečije psihičko stanje. Vrlo retko oni sami osveste da imaju problem, najčešće ih porodica dovede kod nas. Njegovo funkcionisanje u domenu testa realnosti je nešto što mi hoćemo da postignemo, a njegovo uverenje nas se ne tiče. Što se poseta tiče, nekim pacijentima nisu dozvoljene posete u datom momentu, sve zavisi na kom se odeljenju nalaze i u kakvom su stanju, Uglavnom u posetu mogu doći članovi uže porodice. Ukoliko se neko predstavlja kao član nekakve organizacije ili sekte, to ne zadovoljava kriterijume da bi mogao da poseti pacijenta, a naročito ukoliko je procena da može razgovorom njegovo osnovno stanje da pogorša. Naši pacijenti se vrlo često iritiraju nakon posete", kaže na razvršetku razgovora v.d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti "Doktor Laza Lazarević".

Bonus video: Srbija dobija posebno odeljenje za maloletnike koji su počinili ubistvo! Velika promena u Klinici Dr Laza Lazarević - direktor otkriva: U pitanju su neuporedivo ozbiljnije pripreme nego inače

(Espreso/Dijana Spasov)