Hitno se oglasili sprski lekari zbog kuge: Dr Nožić i dr Šekler otkrivaju da li nam preti nova pandemija!

Vest o mogućem slučaju plućne kuge u Sibiru izazvala je veliku pažnju svetske javnosti, iako zvanična potvrda da je upravo ta bolest uzrok događaja još nije objavljena. O tome koliko razloga za zabrinutost zaista postoji, kako se kuga prenosi i koliko je savremena medicina spremna da odgovori na takvu bolest, u emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorili su prof. dr Darko Nožić, infektolog i dr Milanko Šekler, virusolog.

Prof. dr Darko Nožić istakao je da, prema dostupnim informacijama, dijagnoza kuge nije zvanično potvrđena, ali da okolnosti slučaja izazivaju pažnju.

"Zvanično nije potvrđeno, odnosno nije dokazano. Činjenica je da je osoba radila u instituciji koja se bavi kugom i da se govori o epruveti koja je pala i razbila se. To jeste indikativno, ali zvanične potvrde nema", rekao je Nožić.

On je naveo da su osobe koje su bile u kontaktu sa zaposlenom stavljene pod nadzor, ali da među njima, prema informacijama kojima raspolaže, kuga nije potvrđena.

"Direktni kontakti, njih oko 200 bili su u karantinu. Bilo je nekoliko bolesnih, ali su utvrđeni korona virus, rinovirus i druge infekcije. Kuga nigde nije dokazana", rekao je Nožić.

Prema njegovim rečima, plućna kuga predstavlja ozbiljno oboljenje, ali se njen potencijal širenja ne može porediti sa virusima poput gripa ili korona virusa.

"Potencijal prenosa je znatno manji nego kod gripa i korone", naveo je Nožić.

Dr Milanko Šekler: "Nema razloga za paniku"

Dr Milanko Šekler ocenio je da je slučaj dobio izrazito veliki medijski prostor i podsetio da se slučajevi kuge i danas registruju u različitim delovima sveta.

Kako je naveo, u Sjedinjenim Američkim Državama se svake godine registruje nekoliko slučajeva ove bolesti, dok su u prošlosti zabeležena i znatno veća žarišta bez prerastanja u globalnu epidemiju.

"Prosečan broj zaraženih kugom u Americi je oko sedam godišnje. Sjedinjene Države svake godine imaju od nekoliko do desetak slučajeva. Imali smo i situaciju na Madagaskaru sa više hiljada obolelih i nije došlo do pandemije", rekao je Šekler.

On je objasnio da pojedini delovi Rusije predstavljaju prirodna žarišta uzročnika kuge i da zbog toga postoje specijalizovane ustanove koje prate bolest.

"Uzročnik postoji u prirodi kod glodara i kod buva koje žive na njima. Ljudi se najčešće zaraze ujedom buve. Rusija ima mrežu institucija koje se bave suzbijanjem kuge upravo zato što zna da u prirodi postoji prisustvo tog uzročnika", rekao je Šekler.

Prema njegovim rečima, kuga jeste opasna bolest, ali je prenos sa čoveka na čoveka znatno teži nego kod brojnih respiratornih virusnih infekcija.

"Kuga jeste opasna za ljude, ali se veoma teško prenosi sa čoveka na čoveka. Nema razloga za brigu da bi se iz ovoga nešto veliko zakotrljalo", naglasio je Šekler.

Kako se prenosi plućna, a kako bubonska kuga?

Nožić je objasnio da postoji važna razlika između plućnog i bubonskog oblika kuge.

"Plućna je ona koja može da se prenosi sa čoveka na čoveka. Bubonska, koja je češća, najčešće se prenosi ujedom buve", rekao je Nožić.

Kod plućne kuge inkubacija je, prema njegovim rečima, kratka i uglavnom traje od jednog do tri dana, dok kod oblika koji se prenosi preko buva može biti duža.

"Kod plućne kuge inkubacija je negde od jednog do tri dana, a kod ove koju prenose buve može biti šest do sedam dana", naveo je Nožić.

Kada je reč o simptomima, Nožić je objasnio da plućna kuga može da podseća na tešku respiratornu infekciju.

"Javljaju se kašalj, opšta slabost, malaksalost, visoka temperatura, vrlo često iskašljavanje krvavog ispljuvka i nedostatak vazduha. To je jedna od najtežih pneumonija", rekao je Nožić.

Antibiotici su ključni, posebno na početku bolesti

Nožić je naglasio da se kuga leči antibioticima, ali da je za ishod veoma važno da terapija počne što ranije.

"Antibiotici koji se koriste za ovu bolest vrlo su dostupni i koriste se i kod drugih teških infekcija pluća. Međutim, čak i uz adekvatnu terapiju kod plućne kuge postoji smrtnost", rekao je Nožić.

Kako je dodao, najbolje je sa lečenjem početi u prvih 24 sata od pojave bolesti.

"Najbolje je da se antibiotik primeni u prvih 24 sata. Što se terapija kasnije uvede, smanjuju se šanse za preživljavanje", objasnio je.

"Srednjovekovni uslovi i današnje vreme ne mogu da se porede"

Šekler je objasnio i zbog čega je kuga u prošlosti mogla da odnese ogroman broj života, dok je danas mogućnost takvog širenja znatno manja.

"U tadašnjim gradovima praktično niste mogli da prođete ulicom, a da ne vidite pacove. Higijensko-sanitarni uslovi bili su neuporedivi sa današnjim. Pacovi su bili puni buva, a buve su prenosile bolest na ljude", rekao je Šekler.

Danas se, kako je objasnio, velika većina slučajeva povezuje sa prirodnim žarištima, a ne sa masovnim prenosom između ljudi.

"Nauka kaže da jedan oboleli od kuge eventualno može da zarazi još jednog čoveka, dok kod nekih drugih zaraznih bolesti jedan oboleli može zaraziti četiri ili pet osoba. Zato kuga nema veliki potencijal da preraste u pandemiju", naveo je Šekler.

Zašto je onda 200 ljudi u karantinu?

Šekler je objasnio da veliki broj ljudi u karantinu ne znači da se očekuje masovno obolevanje, već predstavlja meru predostrožnosti.

"To se radi po pravilu. Svi koji su bili u kontaktu sa tom osobom prethodnih sedam dana, stavljaju se pod nadzor. Ako je neko išao na posao, u restoran ili bio u kontaktu sa komšijama, lako dođete do velikog broja ljudi", rekao je Šekler.

On smatra da su male šanse da se među tim osobama pojavi veliki broj obolelih.

"To se radi zbog svake eventualnosti. Šanse da se među ljudima u karantinu pojavi neko oboleo, veoma su male", rekao je Šekler.

"Biološko oružje bilo bi druga vrsta opasnosti"

Nožić je istakao da prirodno pojavljivanje kuge danas ne predstavlja realnu pretnju za čovečanstvo u smislu velike pandemije, ali je upozorio na sasvim drugačiji scenario, eventualnu zloupotrebu uzročnika kao biološkog oružja.

"Jedina prava velika opasnost od kuge mogla bi da bude njena upotreba kao biološkog oružja", rekao je Nožić.

On je naglasio da je reč samo o potencijalnoj opasnosti i izrazio nadu da do takve zloupotrebe nikada neće doći.

"Preventivna vakcinacija stanovništva nije potrebna"

Govoreći o zaštiti od kuge, Šekler je naveo da nema potrebe da se stanovništvo preventivno vakciniše. Prema njegovim rečima, posebne mere zaštite pre svega se odnose na ljude koji u laboratorijama direktno rade sa uzročnikom bolesti.

"Prema preporukama, potrebno je da se vakciniše osoblje koje laboratorijski radi sa ovim uzročnikom. Za ostalo stanovništvo nema potrebe za preventivnom vakcinacijom", objasnio je Šekler.

Sagovornici su saglasni da je kuga ozbiljna bolest koja zahteva brzo prepoznavanje i lečenje, ali da informacije dostupne u vezi sa aktuelnim slučajem u Sibiru ne ukazuju na razlog za paniku ili neposrednu opasnost od nove velike epidemije.

Bonus video:

(Espreso/Mondo/D.S.)