Nad njegovim moštima su se izlečili i oni sa najtežim bolestima: Dan uoči Krstovdana slavimo velikog čudotvorca!

Srpska pravoslavna crkva sutra, 26. septembra, obeležava spomen osvećenja Hrama Vaskrsenja Gospodnjeg u Jerusalimu i seća se svetog sveštenomučenika Kornilija. Dan uoči Krstovdana povezuje dve priče iz hrišćanske istorije: onu o mestu Hristovog stradanja i vaskrsenja i onu o čoveku čije je krštenje pokazalo da vrata Crkve nisu otvorena samo jednom narodu.

Hram koji čuva sećanje na raspeće i vaskrsenje

Sveta carica Jelena započela je gradnju hrama u Jerusalimu, želeći da pod istim krovom budu Golgota, mesto Hristovog raspeća, i njegov grob. Nije dočekala završetak radova, a hram je svečano osvećen 335. godine.

Upravo zato se 26. septembra ne obeležava gradnja bilo koje crkve. Reč je o hramu podignutom na mestima koja su u središtu hrišćanske vere, a njegov spomen dolazi dan pre Vozdviženja Časnog krsta, praznika koji narod poznaje kao Krstovdan.

Ko je bio sveti Kornilije?

Kornilije je bio rimski oficir u Kesariji Palestinskoj. Prema Delima apostolskim, krstio ga je apostol Petar, u vreme kada se među prvim hrišćanima još postavljalo pitanje mogu li i ljudi koji nisu Jevreji da postanu članovi Crkve.

Njegova priča zato nije ostala upamćena samo kao priča o jednom obraćenju. Kornilije je, prema crkvenom predanju, kasnije postao episkop i nastavio da propoveda veru uprkos progonima. Crkva ga se seća kao sveštenomučenika, dok njegov susret sa apostolom Petrom ostaje svedočanstvo o tome da vera ne poznaje granice porekla.

Vremenom njegov grob je bio zaboravljen i zapušten, ali svetac se javi episkopu Troadskom Siluanu i objavi mu grob svoj, i naredi da tu podigne crkvu. Episkop to izvrši uz pomoć bogatog građanina Evgenija. Od moštiju sv. Kornilija desila su se brojna čuda.

Svedočenja vernika govore da su se nad njegovim moštima izlečili i oni teško bolesni.

Subota, 26. septembar, nije posni dan. Krstovdan se obeležava u nedelju, 27. septembra.

Bonus video:

(Espreso/Ona.rs/D.S.)