SUTRA RANOM ZOROM OVAJ STROGI OBIČAJ MORATE DA ISPOŠTUJETE! Svaki vernik čim otvori oči jednu stvar mora da uradi

Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava praznik posvećen Svetom sveštenomučeniku Vavili, svetitelju koji je u hrišćanskoj tradiciji ostao upamćen po nepokolebljivoj veri i stradanju tokom vremena kada je hrišćanstvo bilo progonjeno. Njegov život vezuje se za Antiohiju, gde je služio kao patrijarh i jedan od najznačajnijih crkvenih poglavara svog vremena.

Dan posvećen ovom svetitelju u crkvenom kalendaru prati i sećanje na druge svetitelje, među kojima su Sveti prorok Mojsej Bogovidac, Sveti Petar Dabrobosanski i Prepodobni Stefan Tronoški.

Vavila odbio da se odrekne vere

Sveti Vavila bio je antiohijski patrijarh i poglavar Istočne crkve od 237. do 253. godine. Prema žitiju, stradao je u vreme progona hrišćana za vreme cara Decija Trajana.

Predanje navodi da je tokom jednog paganskog praznika Vavila sprečio cara Numerijana da uđe u hrišćanski hram u trenutku kada je služena Liturgija. Nakon toga usledila je odmazda - prema predanju, naređeno je da crkva bude spaljena, dok je Vavila uhapšen.

Kada je izveden na saslušanje, nije porekao svoju veru. Otvoreno je priznao da je hrišćanin, iako je u tom periodu takvo izjašnjavanje moglo da bude smrtonosno.

Mučen i pogubljen zbog vere

Prema predanju, Vavila je nakon priznanja bio okovan i provođen kroz grad. Od njega je zahtevano da se pokloni paganskim božanstvima i odrekne vere u Isusa Hrista, ali on na to nije pristao.

Njegovo stradanje bilo je teško - svetitelj je, prema žitiju, mučen i vatrom, a na kraju je pogubljen odsecanjem glave.

Sahranjen je zajedno sa svojim učenicima, koji su takođe stradali zbog hrišćanske vere.

U pravoslavnoj tradiciji Sveti Vavila se zbog svog stradanja pamti kao primer istrajnosti i odanosti veri čak i pred velikim iskušenjima.

Običaj vezan za današnji praznik

Za današnji dan vezuje se i verovanje da bi vernici trebalo da se pomole Svetom Vavili u ranim jutarnjim satima, odnosno u zoru za zdravlje i sreću.

Ovakvi običaji deo su narodnog predanja i razlikuju se od zvaničnih crkvenih pravila. Vernici koji praznik obeležavaju mogu ga provesti u molitvi, odlasku na Liturgiju i sećanju na život i stradanje svetitelja.

Bonus video:

(Espreso/Ona.rs/TM)