Da li znate šta su naši stari radili na Preobraženje? Svi znamo običaj sa grožđem, a ovo je bilo obavezno za sreću

Preobraženje Gospodnje, koje se praznuje 19. avgusta, u narodnoj tradiciji nije bilo samo veliki verski praznik, već i važna granica između leta i jeseni. Verovalo se da se od tog dana priroda menja - voda postaje hladnija, lišće počinje da žuti, a neke stvari koje su se tokom leta radile više nisu bile preporučljive.

O običajima i verovanjima koja su se vekovima vezivala za Preobraženje govori Saša Srećković, muzejski savetnik Etnografskog muzeja u Beogradu, ističe da je Preobraženje u narodnom kalendaru bilo vreme jasno prepoznate promene, trenutak kada se leto polako povlači, a priroda počinje da pokazuje prve znake jeseni.

"Govorilo se da se preobražava list u gori i kamen u vodi. Lišće počinje da žuti i opada, vode postaju hladnije, a sa promenom prirode menja se i čovekov odnos prema njoj. Znalo se da posle Preobraženja više nije vreme za kupanje u rekama. Verovalo se da onaj ko nastavi da se kupa može da se prehladi, razboli ili da ga ujede zmija", objašnjava Srećković.

U ovakvim verovanjima prirodni ciklus dobija svoje mesto u svakodnevnom životu. Ono što se dešava u prirodi određuje kada se nešto radi, jede ili izbegava. Posebno mesto imalo je grožđe.

"Preobraženje je bilo vreme novog roda. Grožđe se osvećivalo u crkvi i delilo, a u pojedinim krajevima nosilo se i na groblje, za pokoj duša predaka. Zabeleženo je i da se novo grožđe nije jelo pre praznika, već tek posle osvećenja. Tako se i u ishrani jasno obeležavala granica između onoga što je bilo i onoga što tek dolazi“, kaže muzejski savettnik Etnografskog muzeja.

Kako Preobraženje pada u vreme Gospojinskog posta, praznična trpeza bila je posna, ali obogaćena ribom i vinom. Srećković podseća i na druga verovanja koja su se vezivala za ovaj dan. Govorilo se da se u noći Preobraženja i nebo tri puta preobražava, da nije dobro plakati, a da žene i devojke treba da započnu neki posao kako bi im sve išlo od ruke. U nekim krajevima brali su se i lešnici koji su čuvani kao prirodni lek.

"Ova verovanja pokazuju kako je čovek prirodne promene povezivao sa sopstvenim životom. Preobraženje nije bilo samo datum koji označava promenu godišnjeg doba. Ono je uređivalo odnos prema vodi, hrani, radu, zdravlju i plodu, ali i prema precima. Zato je za etnologiju važno kao primer načina na koji se prirodni ciklus pretvarao u kulturni obrazac“, zaključio je Srećković i naglasio da nam običaji govore kako su ljudi nekada razumevali vreme, prirodu i sopstveno mesto u njoj.

Bonus video:

(Espreso / Lepa i Srećna / Biljana Stankovac)