"Subjektivni osećaj će biti 48 stepeni": Ivan Ristić najavio veliki problem sa vetrom

Srbija se trenutno suočava sa najtežim toplotnim udarom ovog leta, a živa u termometru neumoljivo raste. Nebo nad našom zemljom je potpuno čisto, a užareni vazduh iz saharske regije pritiska čitavo Balkansko poluostrvo, pretvarajući gradske ulice u užarene piste.

Ipak, dok svi sa nestrpljenjem iščekujemo bilo kakav nagoveštaj osveženja, detaljna prognoza pokazuje da se suočavamo sa meteorološkim fenomenom koji će potrajati znatno duže nego što smo se nadali.

Vatrena kupola se "zaglavila" iznad Srbije

Najveći problem u narednim danima biće potpuni izostanak vetra, koji je do sada delovao kao spasonosni prirodni ventilator. Ivan Ristić objašnjava da se toplotna kupola pozicionirala direktno iznad našeg regiona i da donosi ekstremne uslove, naročito za stanovnike na severu zemlje.

- Oko 5. avgusta vetar će skoro potpuno prestati, a toplotna kupola vrelog afričkog vazduha pozicioniraće se direktno iznad naših krajeva. Centar ove kupole biće iznad severa Vojvodine, Mađarske i dela Slavonije, gde će se vreli vazduh bukvalno "zaglaviti" između planinskih masiva. Imaćemo niz od dva do tri, možda čak četiri dana sa temperaturama preko 40 stepeni u većini gradova, pogotovo u Vojvodini i u delu Srbije kuda ide E-75 put - kaže Ristić.

Na direktnom suncu živa skače na 48 stepeni!

Srbija će se od 5. do 8. avgusta naći pod najžešćim udarom ekstremnih temperatura koje će se kretati od 37 stepeni do 42 stepeni. U urbanim sredinama, gde beton i asfalt akumuliraju vrelinu, subjektivni osećaj biće daleko gori od zvanično izmerenih vrednosti u hladu.

Ivan Ristić upozorava da izlazak na direktno sunce tokom najtoplijeg dela dana može doneti neprijatno peckanje na koži i neverovatne temperature u zatvorenim prostorima poput vozila:

- Problem je u tome što će vetar biti jako slab, skoro ga neće biti, i to će dodatno otežavati prirodno rashlađivanje. Kada je, recimo, 41 stepen u hladu, a direktno ste izloženi suncu, subjektivni osećaj može dostići 47 stepeni ili 48 stepeni, što su ujedno temperature koje redovno merimo u automobilima parkiranim na suncu - objašnjava Ristić.

Dodatni problem predstavljaće i takozvane tropske noći u velikim gradovima, pre svega u Beogradu, gde se minimalne noćne temperature neće spuštati ispod 30 stepeni, što će građanima drastično otežati san i odmor tokom noći.

Kad stiže spas od paklenih vrućina

Mnogi se pitaju kada će se ovaj "mega-talas" konačno završiti i da li nas do kraja meseca očekuju novi udari tropske vreline. Srećom, meteorolozi potvrđuju da je ovo poslednji i najjači toplotni talas u 2026. godini sa temperaturama preko 40 stepeni. Ipak, proces slabljenja ove vatrene kupole biće izuzetno spor i postepen.

- Slabljenje toplotne kupole očekuje se između 9. avgusta i 10. avgusta, ali to neće biti naglo zahlađenje, već samo blago osveženje sa temperaturama između 30 stepeni i 35 stepeni. Prava normalizacija vremena i povratak prijatnijih letnjih temperatura od 26 stepeni do 31 stepen stižu tek u trećoj dekadi meseca. Očekuje se serija slabijih prodora vazduha sa severozapada koji će nam konačno omogućiti da prodišemo - kaže Ristić za "Blic".

Osim nesnosnih vrućina, Srbija i čitava Evropa se suočavaju sa nezapamćenom hidrološkom sušom koja preti da parališe rečni saobraćaj i rad energetskih sistema. Padavina u prognozi skoro da uopšte nema, a retki letnji pljuskovi biće isključivo lokalnog karaktera.

Ristić ističe dramatične podatke o stanju naših najvećih reka.

- Poslednji put smo na ovakvom minimumu vodostaja bili daleke 1909. godine, kada su takođe zabeležene velike vrućine. Zbog dugotrajnog nedostatka kiše, apelujem na sve građane da racionalno troše vodu i štede električnu energiju, jer hidrocentrale zbog ovog stanja rade sa smanjenim kapacitetom - apeluje Ristić.

Kako da sami pratite reakciju svog tela

U nedostatku vetra i pri visokoj vlažnosti vazduha, naš organizam troši ogromnu energiju na sopstveno hlađenje. Jedan od najboljih načina da kontrolišete svoje stanje u ovim ekstremnim uslovima jeste posmatranje reakcije sopstvene kože.

Ivan Ristić preporučuje jednostavan, praktičan savet za sve koji moraju da borave na otvorenom:

- Jedino što realno možemo u ovim danima jeste da pratimo sopstveni znoj. Ako se previše znojite, to je jasan signal da telo ima problem sa termoregulacijom i da morate hitno uneti vodu i potražiti hladovinu. S druge strane, ako je znojenje pod kontrolom i ne osećate ga preterano, to znači da dobro podnosite vrućinu i da možete nastaviti dalje - kaže Ristić.

Takođe, izuzetno je važno obratiti pažnju na bezbednost u prirodi, jer je vegetacija potpuno suva. Čak 99 odsto šumskih požara izazvano je ljudskim faktorom ili nepažnjom, a u ovakvim uslovima dovoljna je samo jedna varnica da izazove katastrofalne požare koje je nemoguće ugasiti bez obilne kiše.

Bonus video

(Espreso/Blic)