Do ovog datuma ništa ne izazivajte, počeli su "ognjeni dani": Sve do Blage Marije ne valja navlačiti bes sa neba

Kada krajem jula nebo iznenada potamni, sevnu munje i zagrmi, stariji ljudi često će izgovoriti istu rečenicu: "Počeli su ljuti sveci." Ovaj izraz vekovima se prenosi s kolena na koleno i vezuje se za tri velika praznika – Ognjenu Mariju (30. jul), Svetog proroka Iliju (2. avgust) i Blagu Mariju (4. avgust).

Mnogi veruju da upravo između ova tri velika crkvena praznika – Ognjene Marije, Svetog proroka Ilije i Blage Marije – priroda pokazuje svoju najveću snagu. Zato su naši preci u tom periodu bili posebno oprezni: odlagali su radove u polju, izbegavali svađe i molili se da njihovu kuću zaobiđu grom, grad i požar. Ipak, ono što mnogi ne znaju jeste da Srpska pravoslavna crkva ne uči da su ovo "ljuti" ili strogi svetitelji koji kažnjavaju ljude. Izraz "ljuti sveci" pripada isključivo narodnom verovanju i predanju, nastalom u vreme kada je život zavisio od svake kapi kiše i svakog sunčanog dana.

Zašto baš "ljuti" sveci?

Naziv nije nastao zato što su svetitelji zaista "ljuti", već zato što njihovi praznici padaju u period godine kada su najčešće jake letnje oluje, grmljavina, udari groma, grad i požari izazvani visokim temperaturama.

Za seljaka koji je cele godine obrađivao zemlju, jedno nevreme moglo je da uništi sav rod. Zato su ovi dani poštovani više od mnogih drugih praznika, a ljudi su verovali da ih treba provesti u miru, molitvi i bez teških poslova kako ne bi navukli nesreću na sebe i svoje domaćinstvo.

Ognjena Marija – praznik koji se dočekivao sa najvećim strahopoštovanjem

Ognjena Marija, odnosno Sveta velikomučenica Marina, praznuje se 30. jula i smatra se prvim od takozvanih "ognjenih dana". Njeno ime narod je povezao sa vatrom i ognjem, pa su nastala verovanja da na praznik ne treba raditi u polju, kositi, žeti, paliti vatru bez potrebe niti započinjati velike poslove.

U mnogim krajevima Srbije verovalo se da se tog dana posebno treba moliti za zaštitu kuće, useva i stoke od požara i udara groma. Takođe, u mnogim porodicama zadržao se običaj da se na Ognjenu Mariju u ruke ne uzimaju nož, viljuška i makaze, prema narodnom verovanju da ova svetiteljka može da "pošalje zmije" svakome ko na njen praznik u ruke uzme neko sečivo.

Sveti Ilija – prorok koga je narod povezao sa gromovima

Samo tri dana kasnije, 2. avgusta, vernici obeležavaju praznik Svetog Ilije. U Bibliji je on jedan od najvećih proroka Starog zaveta, poznat po svojoj nepokolebljivoj veri. Međutim, u narodnoj tradiciji zauzima posebno mesto kao gospodar gromova i munja. Verovalo se da juri nebom u vatrenim kočijama i da se tutnjava njegovih kola čuje svaki put kada zagrmi.

Zbog toga se na njegov praznik nije odlazilo na njive niti su ljudi obavljali teške poslove na otvorenom.

Blaga Marija zatvara "ognjene dane"

Poslednja u ovom nizu je Blaga Marija, koja se obeležava 4. avgusta. U narodu se veruje da njen praznik označava kraj perioda poznatog kao "ognjeni" ili "ljuti dani".

Za razliku od Ognjene Marije, uz koju se vezuju vatra i nepogode, Blaga Marija u narodnom predanju simbolizuje smirenje, blagost i zaštitu doma. U mnogim krajevima verovalo se da tek posle njenog praznika prolazi najveća opasnost od letnjih oluja. Zato se često govorilo: "Od Ognjene do Blage Marije priroda pokazuje svoju silu."

Šta kaže Crkva?

Srpska pravoslavna crkva naglašava da svetitelji nisu oni koji šalju kazne, nevremena ili požare. Oni predstavljaju primer hrišćanskog života i molitvene zastupnike pred Bogom.

Verovanja o "ljutim svecima" deo su bogate narodne tradicije koja se vekovima razvijala uporedo sa crkvenim kalendarom. Nastala su u vreme kada ljudi nisu mogli da objasne prirodne pojave, pa su najopasniji deo leta povezivali sa praznicima koji se tada obeležavaju.

Bonus video:

(Espreso /Blic žena / Snežana Moldovan)