Ako želite da se okupate u jezeru, poslušajte savet doktora: Evo kako da se bezbedno okupate u slatkoj vodi

Plivanje u jezerima predstavlja neizostavan deo letnjih radosti, ali sa sobom nosi i određene zdravstvene rizike koji se kriju u vodi. Prirodna okruženja, za razliku od bazena, nisu hemijski tretirana, niti filtrirana, zbog čega u njima mogu da se razviju različiti mikroorganizmi, bakterije, paraziti i virusi štetni po zdravlje.

Iako su ozbiljne infekcije poput onih koje izazivaju amebe veoma retke, opasnost od stomačnih tegoba ili kožnih iritacija je realna.

Pravilno informisanje o kvalitetu vode, izbegavanje gutanja vode i održavanje higijene nakon kupanja ključni su koraci koji omogućavaju bezbedno uživanje u prirodi.

Zašto jezera mogu biti rizična

Jezera nisu automatski nebezbedna, ali ona su prirodna okruženja, a ne filtrirana ili hemijski tretirana voda poput bazena. Ona mogu da sadrže parazite i druge klice, ali ozbiljne parazitske infekcije su neuobičajene.

- Situacije sa najvišim rizikom su topla, stajaća slatka voda, loše održavana rekreativna voda, vidljiva pena ili loš kvalitet vode, plivanje nakon obilne kiše, kao i gutanje vode ili nasilno prodiranje vode u nos - rekao je Don Tušara Galbadage, doktor nauka i magistar javnog zdravlja, vanredni profesor javnog zdravlja na Teksaškom hrišćanskom univerzitetu.

Glavne zabrinutosti u vezi sa parazitima uključuju:

Naegleria fowleri, retku amebu koja jede mozak i koja ulazi kroz nos u toploj slatkoj vodi

Cryptosporidium (ili kripto)

Giardia (đardija), koje uzrokuju dijareju kada se proguta kontaminirana voda

Plivački svrab, osip praćen svrabom koji uzrokuju larve parazita iz puževa i ptica.

Pored parazita, slatka voda sadrži i štetne bakterije, poput Ešerihija koli i i Šigela, i viruse poput norovirusa, koji mogu da razbole čoveka kada netretirana voda dospe u usta ili kada se proguta.

Đardija

Đardija je najčešća parazitska infekcija.

- Simptomi mogu da variraju od asimptomatske infekcije do masne dijareje neprijatnog mirisa, grčeva u stomaku, mučnine i gasova - objasnio je rekao je Kristofer Atavej, doktor medicine i magistar nauka, docent kliničke mikrobiološke patologije i laboratorijske medicine na Univerzitetu u Vermontu, koji služi u Komitetu za mikrobiologiju pri Koledžu američkih patologa.

U većini slučajeva, bolest je samoizlečiva i blaga, iako neprijatna, i lako se leči lekovima kao što je metronidazol. Primarna komplikacija je dehidratacija, posebno kod dugotrajnih simptoma.

Kripto

Kripto je manje uobičajen i obično se manifestuje vodenastom dijarejom i uglavnom je samoizlečiv, ne zahtevajući specifičan tretman kod zdravih ljudi. Međutim, kod imunokompromitovanih osoba, infekcija može da postane dugotrajna i može da dovede do značajne dehidratacije.

Naegleria fowleri - "ameba koja jede mozak"

Naegleria fowleri, ili „ameba koja jede mozak“, uzrokuje primarni amebni meningoencefalitis, retku ali skoro uvek fatalnu infekciju. Iz tog razloga, infekcija obično dospe u medije kada se dogodi.

- Na sreću, izuzetno je neuobičajena, sa manje od pet prijavljenih slučajeva godišnje u Sjedinjenim Državama. Najčešće se povezuje sa izlaganjem toploj slatkoj vodi, kao što su južna jezera tokom leta ili topli izvori - rekao je Atavej za Verywell Health.

Kako se zaštititi od parazita

Potpuno izbegavanje slatkovodnih jezera nije neophodno za očuvanje bezbednosti, ali je važno poznavati znakove upozorenja na koje treba obratiti pažnju pre i nakon plivanja.

- Cilj nije uplašiti ljude i odvratiti ih od rekreacije na otvorenom, već im pomoći da smanje izlaganje koje se može izbeći - rekao je Galbadage.

On preporučuje poštovanje ovih koraka radi zaštite:

pre plivanja je neophodno proveriti lokalna obaveštenja o plažama i izbegavati vodu koja je zelena, penušava, neprijatnog mirisa ili označena kao nebezbedna.

plivanje se ne preporučuje u slučaju dijareje, a gutanje jezerske vode potrebno je izbegavati u što većoj meri,

tokom boravka u toploj slatkoj vodi, naročito leti, savetuje se korišćenje štipaljke za nos ili držanje glave iznad vode kako bi se smanjila verovatnoća prodiranja vode u nosne kanale,

nakon kupanja je važno istuširati se, dobro se obrisati peškirom i oprati ruke pre konzumiranja hrane.

Nakon izlaganja jezerskoj vodi, lekaru se trba obratiti ako se jave:

teška ili dugotrajna dijareja,

povišena temperatura,

povraćanje,

pogoršanje osipa,

infekcija kože,

bol u uhu,

iritacija oka.

- Hitna pomoć je potrebna ako neko razvije jake glavobolje, povišenu temperaturu, mučninu, povraćanje, ukočen vrat, zbunjenost, napade ili neurološke simptome nakon što topla slatka voda uđe u nos. Ti simptomi mogu biti u skladu sa retkom, ali ozbiljnom infekcijom mozga - rekao je Galbadage.

Bonus video:

(Espreso/Blic)