Šta vernici sutra NIKAKO, ALI NIKAKO ne bi trebalo da rade? Slavimo Markovdan, a ovo je NAJVAŽNIJI OBIČAJ

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju sutra praznik svetog Marka, koji je napisao jedno od četiri jevanđelja.

Markovdan se u Srbiji slavi od davnina. Prema običaju, zemljoradnici sutra ne bi trebalo da bilo šta rade na svojim njivama. Smatra se danom za odmor i molitvu. Ova tradicija se prenela i na ostala zanimanja. Jedan običaj "kaže" da na sutrašnji dan ne bi trebalo dremati preko dana jer će se onda biti pospan i bolešljiv preko cele godine.

U Leskovačkoj Moravi smatralo se da kukuruz treba početi sa okopavanjem od Markovdana, kada je najbolje i kupus rasađivati. U Gornjoj Pčinji Markovdan se obeležava pod nazivom Marko Gradobija, i ništa se nije smelo raditi da ne bi grad uništio sav rod i letinu.

Dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Marku– Markovdan crkva obeležava osmog maja po Gregorijanskom kalendaru odnosno 25. aprila po Julijanskom kalendaru. To je praznik posvećen Hristovom učeniku i prvom pomoćniku Svetog Petra, Marku, koji je na molbu vernika napisao knjigu i Isusovim čudesima i učenju. Tako je prema predanju nastalo prvo jevanđelje.

Marko je bio saputnik i pomoćnik apostola Petra, koji ga je u svojoj prvoj poslanici nazvao svojim sinom, ali ne sinom po telu, nego po duhu. Kada je Marko bio sa Petrom u Rimu, vernici su ga zamolili da im napiše o spasonosnoj nauci Isusa Hrista, njegovim čudima i životu. Tako je Marko napisao jevanđelje, koje je video i apostol Petar, jedan od prvih 12 Hristovih učenika, i posvedočio da je istinito.

Petar je Marka postavio za episkopa i poslao ga u Misir da propoveda. Misir je u to vreme pritiskao gusti mrakom neznaboštva, idolopoklonstva, gatanja Sveti Marko je, uz Božiju pomoć, uspeo da poseje seme Hristove nauke po Liviji, Amonikiji i Pentapolju.

Iz Pentapolja je došao u Aleksandriju, gde je zasnovao hrišćansku crkvu i postavio episkopa, sveštenike i đakone. Marko je svoju propoved Marko potvrđivao mnogobrojnim velikim čudima. Kada su ga neznabošci optuživali da razara njihovu idolopokloničku veru i kada je gradonačelnik počeo da ga traži, Marko je ponovo pobegao u Pentapolj, gde je nastavio svoje delo.

Marko se posle dve godine vratio u Aleksandriju, nakon čega se povećao broj vernika. Tada su ga uhvatili neznabošci i vikali: "Povucimo vola u obor". Teško povređenog i krvavog bacili su ga u tamnicu, gde mu se prvo javio anđeo koji ga je hrabrio i krepio. Zatim mu se javio i sam Isus Hrist, koji mu je rekao: "Mir tebi, Marko, jevanđeliste moj", a Marko mu je odgovorio: "Mir i tebi, Gospode moj Isuse Hriste". Zlobni ljudi su sutradan izvukli Marka iz tamnice i ponovo ga vukli po ulicama i ponovo vikali: "Povucimo vola u obor". Iznuren i izmožden, Marko je izustio: "U ruke tvoje, Gospode, predajem duh moj", umro je 68. godine u Aleksandriji.

Bonus video:

(Espreso / Blic žena / Jelena Milenković)