Dve opasne pojave stižu u Srbiju! Iz RHMZ-a upozoravaju: "Mesečna količina padavina može pasti u samo jednom danu"!

Goran Mihajlović, pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), izjavio je danas, povodom 23. marta Svetskog dana meteorologije, da naša zemlja može da se pohvali da ima 170 godina dugu tradiciju u meteorologiji, još od sredine 19. veka, kao i da je jedna od 45 zemalja koje su osnivači Svetske meteorološke organizacije.

"Ovaj dan je možda prilika da se setimo i Vladimira Jakšića koji je prvi započeo merenja na Senjaku, profesora Milana Nedeljkovića osnivača meteorološke opservatorije i državne mreže meteoroloških stanica. Prve prognoze su počele još 1902, a od 1912. su objavljivane u 'Politici'. Dakle, U Srbiji se više od 100 godina rade prognoze vremena na bazi osmatranja i na bazi razmene podataka", rekao je Mihajlović za Tanjug.

Naglasio je da je Republički hidrometeorološki zavod Srbije jedan od zavoda iz 45 zemalja koje su osnivači Svetske meteorološke organizacije i da je direktor RHMZ stalni predstavnik u tom telu.

"Takođe, intenzivan razvoj numeričkih modela od druge polovine 20. veka je delom doprinos srpske meteorologije, akademika Zaviše Janjića. I u tom smislu zaista srpska meteorologija ima ponosan i razvojni put", naveo je Mihajlović.

"Osmatraj danas za bezbedniju budućnost"

On je istakao da Svetska meteorološka organizacija za svaki Svetski dan meteorologije odabere temu, a da je to ove godine "Osmatraj danas za bezbedniju budućnost".

"Svakako osmatranja su važna i za ono što je posebno aktuelno, a to su klimatske promene. Jer upravo danas ne bismo znali da postoji neka promena da nemamo tu istorijsku bazu i da nemamo, što se tiče Srbije, više od 170 godina svakodnevnih kvalitetnih meteoroloških osmatranja. Treba istaći značaj meteorološkog osmatrača koji beleži trenutno stanje i vrednosti meteoroloških parametara kao što su pritisak, temperatura, vlažnost, padavine, sve one vrednosti koje se svakodnevno prate svakog sata, a kroz automatska merenja i na nivou minuta beleže i slivaju u meteorološke baze", naveo je Mihajlović.

On naglašava da ti podaci jedinstveno mogu da se zabeleže samo u datom trenutku.

"Da nemamo podatke iz 19. veka, ne bismo danas znali..."

"Autentičan podatak može da se zabeleži u datom trenutku i to je ono što daje posebnu važnost. Da nemamo podatke, recimo, iz druge polovine 19. veka ili početka 20. veka kakvo je vreme bilo, kakva je bila temperatura, ne bismo danas mogli da govorimo o tome da postoji određena promena. Te promene ne bismo mogli da pratimo, ne bismo mogli ni da startujemo naše simulacije, odnosno numeričke modele, kako bi predvideli šta će da se desi u budućnosti", objašnjava meteorolog.

Kakvo će vreme biti danas: Osmatranja sa kopna, mora, iz vazduha, satelitska i radarska

On objašnjava da su, da bi se dao odgovor na pitanje kakvo će biti vreme biti danas, potrebna osmatranja sa kopna, mora, iz vazduha, satelitska i radarska.

"Sve to se kroz hiljade procesora obradi i, na kraju, analizira od strane sinoptičara i kroz njegovo znanje i iskustvo se produkuje jedna prognoza", istakao je Mihajlović.

Što se tiče uloge vremenske prognoze u istoriji, on kaže da je ostala ista i da se čovek uvek interesovao za vreme iz dva razloga.

"Pre svega da se zaštiti od nepovoljnog, lošeg i opasnog vremena, a sa druge strane da iskoristi povoljno vreme i da na osnovu toga planira svoje aktivnosti", konstatovao je Mihajlović.

On dodaje da je danas društvo posebno osetljivo i ranjivo kada govorimo o vremenskim prilikama i da je, u tom smislu, uspostavljeni hidrometeorološki sistem rane najave i upozorenja veoma bitan.

"Globalna inicijativa koja je potekla pre nekoliko godina od strane generalnog sekretara UN i zaduženja Svetske meteorološke organizacije zove se 'upozorenje za sve', gde se shvatilo koliko je važno da svaki građanin sveta bude blagovremeno upozoren na opasno vreme. U tom smislu i RHMZ poslednjih desetak godina izdaje upozorenja kroz definisane kriterijume opasne pojave upravo da bi se smanjio taj rizik i ranjivost zajednice", rekao je Mihajlović.

Dodaje da su svi naši planovi, kako društvenog, tako i ekonomskog razvoja, bazirani i na meteorološkim podacima i projekcijama kako će biti vreme.

"S obzirom na taj uticaj i klimatske promene, taj značaj je sve veći jer uticaj vremena na ono što zovemo 'vremensko zavisni sektor', odnosno sektor koji zavisi od vremena, a koji čini više od 50 odsto bruto društvenog proizvoda je sve značajniji, s obzirom na to da su, kroz klimatske promene, opasne i vanredne vremenske situacije češće i intenzivnije, čemu smo svedoci poslednjih 10-15 godina", upozorio je Mihajlović.

Najveći uticaj poplava i suša u Srbiji

Što se tiče nepogoda koje su pogađale Srbiju poslednjih godina, on izdvaja poplave i suše kao one sa najvećim uticajem.

"Ono što možemo govoriti o budućnosti je, ne toliko nedostatak padavina, koliko sam nepovoljan raspored, gde mesečnu količinu padavina možete zabeležiti u jednom danu i, statistički gledano, reći da je taj mesec imao prosečne padavine. Međutim, ako pogledate detaljnije, videćete da su se te padavine ostvarile u jednom danu", naveo je Mihajlović.

Dodaje da je voda poseban značajan resurs, pogotovo što je Srbija vezana za poljoprivredu, i ističe da bi bolji raspored padavina bio veoma značajan za nas.

Istovremeno, on upozorava da će opasnost od suša biti značajan rizik u budućnosti.

Bonus video:

(Espreso/Tanjug)