LUNA IZ KRUŠEVCA JE 25 GODINA POKUŠAVALA DA UĐE NA OSTROG! Kad je USPELA, monah je zgrabio za RUKU, PA ŠOKIRAO SA..

Luna iz Kruševca bila je jedan od influenserskih pionira, ali sa kontentom iz Londona. Svi su se pre više od decenije smejali njenim interesantnim videima na Jutjubu u kojima je pokazivala svoj novi ajfon, ali i lice mazala nutelom kako bi podmladila kožu. Ipak, malo ko je u obzir uzeo njenu hrabrost da sa dvoje dece i relativno stabilnim životom u Kruševcu preseli u Veliku Britaniju. U međuvremenu je sebi ispunila veliku želju – posetila je Ostrog.

Pre 20 godina odlučila je da promeni život i okuša sreću u Londonu, ali kao žena širokih shvatanja i oslobođena stega svih vrsta tradicionalizma i očekivanih modela ponašanja, počela je da objavljuje "prainfluenserski" sadržaj i tako postala veoma popularna na Balkanu. Ipak, sve vreme je imala želju da pronađe malo mira od užurbanog londonskog života i javnog posla, a Ostrog joj je učinio kao idealno mesto da posloži svoje emocije i misli. I posle četvrt veka konačno je uspela da ode, ali Luna ne bi bila Luna da sve to nije snimila.

"Mnogo puta sam pokušavala da odem i preko agencija iz Srbije i preko agencija iz Londona, planirala sam i sa nekim ljudima. Ali, uverila sam se da se na Ostrog ide onda kada vas Sveti Vasilije pozove, to je živa istina. Nekoliko puta sam pokušavala, ali nisam uspela. A sada smo se oko puta dogovorile u jednom danu. Nas tri pitajteljice smo odlučile da odemo", ispričala je u svom vlogu na jutjubu, nakon što je podsetila kako je ostavila dobro plaćen posao u Direkciji za urbanizam u Kurševcu i otišla u London sa decom, sinom i ćerkom, blizancima.

Bilo im je potrebno pet godina da se snađu, a čak 25 od poslednje posete Ostrogu da ponovo nađe vremena za put i obilazak. Nakon što su se tri prijateljice organizovale u poslednjem trenutku, krenule su na nezgodan put, koji nisu osetile.

"Nikada se ništa nije desilo na Ostrogu, iako su strašne krivine do manastira. Kada smo stigli u dvorište svetinje, sav umor je nestao. Osetila sam neopisiv spokoj. Razgovor sa monahom nam je posebno značio. Sav teret koji sam osećala je nestao. Pomogao mi je da oslobodim dušu i ostavim iza sebe teret koji sam godinama nosila. Poseban utisak mi je ostavio momenat kad mi je monah rekao da u manastiru postoje rupe. Uzeo je moju ruku i ubacio u jednu od šupljina, a unutra je bila voda. Usred stene voda – pravo čudo".

U manastiru vlada umirujića tišina, a mesto gde počivaju mošti Svetog Vasilija za Lunu je imalo posebnu energiju.

"Na ulasku u manastir postoji istaknuto pravilo oblačenja – žene treba da nose suknje i marame, a muškarci pantalone i majice dugih rukava. Poklonici dobre volje nose i darove monasima, to može biti kafa, šećer, ulje... takođe, ostavljaju se dobrovoljni prilozi. Vernici nakon poklanjanja moštima Svetog Vasilija Ostriškog mogu da zapišu na papiriću imena za zdravlje i za upokojene koje monasi čitaju u molitvama".

Postoji staro pravilo koje se poštuje u narodu i koje glasi da ne smete ništa da uzmete iz manastira, čak ni kamen i cvet. Vernici mogu u manastirskoj prodavnici da kupe osveštanu vodu i ulje.

Prema legendi, Sveti Vasilije svake noći obilazi manastir, pa monasi ujutru zatiču crne tragove na čarapama svetitelja. Zato verujući narod koji kreće put Ostroga često pored ulja i vina na dar svecu nosi i štrikane vunene čarape. Vernici takođe donose stvari bliskih ljudi koji ne mogu da posete svetinju, ostavljaju ih da prenoće pored kivota, a onda ih nose dragim ljudima.

Ljudi se često pitaju "ko ne sme da uđe u manastir Ostrog", ali ukoliko poštujete pravila ponašanja manastira i pristupate čistog srca, svako je dobrodošao.

Bonus video:

(Espreso/BlicŽena/Viktor Veličković/Prenela: N.J)