KAD SAM PRESTAO DA PIJEM LEKOVE, PRODAO SAM STAN I OBILAZIO SVET: Predrag nam je otkrio kako izgleda život u "Lazi"

Ljudske sudbine znaju da budu jako bolne, a svako od nas se sa svojim problemima bori najbolje što ume i može. Nekada, međutim, dođemo do tačke da je klinička hospitalizacija jedino rešenje. Put do bolnice je dugačak i može se prevenirati povremenim razgovorima sa psihijatrom ili psihoterapeutom.

Mentalno zdravlje je jako važno, ali nekako ga često zapostavimo jer uvek ima neka "veća briga" od toga da se pozabavimo nama samima.

Sada ćete pročitati priču o čoveku koji je putovao po svetu, studirao u Beču i Rimu, završio master studije džez gitare, kasnije upisao i Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu, komponovao duhovne kompozicije - a danas svira gitaru, piše pesme i peva, ali u stacionaru "Laze" u Padinskoj Skeli.

Iz životne ispovesti pedesetogodišnjeg Predraga Svitlice može se mnogo toga shvatiti i naučiti!

Predrag je već godina stalni pacijent u Padinskoj Skeli, tamo živi i svakoga dana se trudi da pomaže ostalim pacijentima, pa je tako dao svoj doprinos i prilikom promocije knjige Milana Marjanovića, pacijenta dnevne bolnice, tako što je svirao i pevao Bajagine pesme, ali i pročitao jednu svoju autorsku pesmu. On nam je govorio o detaljima života u psihijatrijskoj ustanovi, ali i otkrio nam kako je dospeo tamo.

Ispovest prenosimo u celosti:

Predraže, jako lepo svirate i pevate, koliko godina iskustva je iza vas?

"Bogu hvala, lepa je priredba bila, lepo smo svirali i ja se osećam super sada. Gitaru sviram od dvanaeste godine, a sada imam pedeset, znači punih 38 godina sviram. Pevao sam u crkvenom horu, tamo sam komponovao duhovne kompozicije za hor. Što se tiče pevanja, najviše volim duhovne pesme da pevam, to je najlepše, tada duša peva."

Pišete pesme, odakle dobijate inspiraciju?

"Napisao sam nekih dvadeset pesama, ali nisam ih objavio nažalost, mada planiram u budućnosti, i da napišem još neke. Teme pesama su ljubav i Bog. Ljubav prema Bogu, ljubav prema ženi i o toj dilemi da li čovek da ide putem manastira i da se zamonaši ili da sretne neku osobu s kojom se zbliži i osnuje porodicu. To su dva puta, ili se ide jednim ili drugim."

Jeste li verujući čovek?

"Jesam, baš sam verujući čovek i to još od 2008. godine. Tada sam bio u Rimu i imao sam jednog prijatelja koji je išao u rusku crkvu i onda me on poveo, ja pre toga nisam bio verujući uopšte. Taj prijatelj me uveo u veru i onda sam i pomagao u Crkvi Svetog Nikole u Rimu, ulazio sam u oltar, sekao naforu, oni imaju kuvano vino posle pričesta pa sam pomagao u kuvanju. Radio sam i kao crkvenjak u Grčkoj pravoslavnoj crkvi velikomučenika Svetog Teodora Tirona u Rimu, prodavao sveće. Onda sam se vratio u Srbiju, pa sam na Novom Beogradu prisluživao kod oca Toleta i pevao u crkvenom horu, a na kraju sam upisao Pravoslavni bogoslovski fakultet, ali nisam ga završio, stigao sam do treće godine. Pa dobro, ako Bog da završiću ga, nikada nije kasno, naročito za teologiju. To studiraju i stariji ljudi"

U ustanovi ste već pet godina, kako ste dospeli ovde?

"Mnogo sam zadovoljan ovde. Lečio sam se od 2012. godine, ali prestao sam da pijem lekove i onda sam povileneo. Imao sam stan i po i prodao sam sve, putovao po svetu, potrošio sve pare i dve godine živeo kao beskućnik. Posle toga sam se vratio u Srbiju i došao u Lazu Lazarević i sada sam dobro, Bogu hvala. Stanje mi se poboljšalo tako da sam odlično, pijem redovno lekove, što je strašno važno, jer mi kao i ljudi koji imaju šećernu bolest pa piju lekove do kraja života, tako moramo i mi. To nisu neki teški lekovi, ja nisam umoran ni pospan od njih, imam enrgije, tako da je to neka minimalna doza koju pijem i ona me održava."

Kako se slažete sa ostalim pacijentima, a kako sa doktorima i sestrama?

"Dobri su lekari i sestre, mnogo nam pomažu, kupuju stvari onima koji nemaju. Evo juče je baš muž doktorke Milice kupio jaknu pacijentu koji nije imao, a hladno je bilo. Mi se spasavamo dobrim delima i funckionišemo kao jedna velika porodica. Svi se međusobno volimo. Ima tu i teških trenutaka, ali sve se to prebrodi i na kraju ispadne sve dobro. Sestre su nam kupovale patike, dukserice i sve što nam je trebalo."

Stalni pacijenti bolnice u Padinskoj Skeli, oni koji tamo žive, imaju jednodnevne izlete zahvaljujući nesebičnom angažmanu lekara i kompletnog medicinskog osoblja. Uz potpunu podršku doktora Nenada Bjelice, vd direktora Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", a uz kompletnu organizaciju defektologa i PR klinike Milice Belogrlić. Pre nekoliko dana obišli su manastir Rakovica, a u galeriji možete pogledati te fotografije.

Koliko vama i ostalim pacijentima znače izleti i mogućnost da izađete odavde?

"Mnogo, to baš puno znači. Išli smo u manastir Rakovica, u pozorište, obilazili smo druge crkve, bili smo na Adi, Košutnjaku, obišli smo kuću Đure Jakšića. Mislim da dva puta mesečno idemo negde i to stvarno puno znači, naročito za one koji su stalno ovde i ne izlaze sami. Ja recimo idem u nabavku za odeljenje, četiri puta nedeljno idem u kupovinu. Puštaju me nedeljom da idem u crkvu, tako da ja izlazim malo, što se kaže, vidim sveta, a oni koji ne izlaze, njima mnogo znači da budu malo među svetom."

Kako se snalazite kada izađete?

"Pa normalno potpuno, još se brinem i o parama i kome šta da kupim. Imam obavezu, po njih desetoro kupuje, pa svi naprave spiskove šta da im kupim. Onda tamo uzmem velika kolica, pa vuci... Cigare isto nabavljam, mi pušimo motane pošto nemamo para druge. Ima dobrih ljudi mnogo i to čovek shvati tek kada je u ovakvoj situaciji da nema, onda vidi koliko ima dobrih ljudi koji žele da pomognu."

Kako izgledaju praznici u bolnici?

"Imamo poslavu Nove godine, dobijemo tortu, sokove, neku bolju hranu i obilniju, doček bude uz televizor. Dan pre Božića postimo, pa na Božić ponovo imamo nešto svečanije i bolje, sve u svemu, lepi su praznici ovde."

Lekari i osoblje trude se da za vreme praznika naprave u bolnici jednu toplu, porodičnu atmosferu, a kako izgleda unutrašnjost bolnice pred praznike pogledajte u našem prethodnom tekstu.

Bonus video: Igor Jurić o puštanju u rad odeljenja za maloletnike koji su počinili ubistvo na Klinici dr Laza Lazarević

(Espreso/Dijana Spasov)