"Ako ne nađemo rešenje, masovno ćemo umirati": Svet ima jezivo upozorenje

Bolnice širom sveta suočavaju se sa porastom bakterijskih infekcija otpornih na antibiotike, upozorili su stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Za samo pet godina, između 2018. i 2023. godine, više od 40% antibiotika je izgubilo efikasnost protiv uobičajenih infekcija krvi, creva, urinarnog trakta i polno prenosivih bolesti.

Problem je najveći u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde slabi zdravstveni sistemi otežavaju prevenciju i lečenje. U jugoistočnoj Aziji i istočnom Mediteranu, jedna od tri bakterijske infekcije bila je otporna na antibiotike, dok je u Africi rezistencija zabeležena kod jedne od pet infekcija.

"Ovi nalazi su duboko zabrinjavajući. Kako rezistencija na antibiotike raste, ostajemo bez mogućnosti lečenja, posebno u zemljama sa ograničenim pristupom dijagnostici i efikasnim lekovima", rekao je dr Ivan Hutin, direktor Odeljenja za antimikrobnu rezistenciju SZO.

Stručnjaci su posebno zabrinuti zbog gram-negativnih bakterija, kao što su Escherichia coli i Klebsiella pneumoniae, koje izazivaju teške infekcije poput sepse, otkazivanja organa i smrti.

Prema izveštaju, 40% sojeva E. coli i preko 55% sojeva K. pneumoniae je otporno na cefalosporine treće generacije, ključne lekove za lečenje ovih infekcija, izveštava Gardijan.

U afričkom regionu, otpornost na ove lekove često prelazi 70%. Pored toga, otpornost na antibiotike drugog izbora je u porastu, što dodatno sužava mogućnosti lečenja.

U 2021. godini, bakterijske infekcije su izazvale 7,7 miliona smrtnih slučajeva širom sveta, od kojih je 4,71 milion povezano sa rezistencijom na lekove, a 1,14 miliona direktno se može pripisati AMR.

Kritična prekretnica

Stručnjaci predviđaju da bi broj smrtnih slučajeva mogao da se poveća za 70% do 2050. godine ako se ne preduzmu hitne mere.

"Infekcije otporne na lekove dostigle su kritičnu prekretnicu. Ne samo da nam nedostaju novi antibiotici, već i oni koji postoje često ne dopiru do ljudi kojima su najpotrebniji", upozorava dr Manika Balasegaram iz Globalnog partnerstva za istraživanje i razvoj antibiotika.

Naglašava da je razvoj novih lekova mora biti usmeren na infekcije sa najvećim uticajem na javno zdravlje.

Profesor Sandžib Bakta sa Univerzitetskog koledža u Londonu naglašava potrebu za "prilagođenom globalnom akcijom".

Ključne mere uključuju jačanje nadzora i dijagnostike, obezbeđivanje jednakog pristupa antibioticima uskog spektra i ulaganje u interdisciplinarna istraživanja za razvoj novih terapija. Prevencija infekcija kroz čistiju vodu, bolju sanitaciju, higijenu i vakcinaciju je takođe od vitalnog značaja.

Iako je do sada pažnja bila usmerena na prekomernu upotrebu antibiotika, stručnjaci upozoravaju da to nije dovoljno.

"Moramo ubrzati inovacije i osigurati odgovarajuću upotrebu novih antibiotika", kaže Balasegaram.

Bez hitne akcije, svet se suočava sa budućnošću u kojoj bi čak i obične infekcije mogle postati smrtonosne.

Bonus video:

(Espreso/Večernji list)