Vernicima je sutra ovo STROGO ZABRANJENO! Sestru Ilije Gromovnika ne smete da UVREDITE, a jedno NE PRAŠTA!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u nedelju, 4. avgusta obeležavaju praznik posvećen Blagoj Mariji, sestri Ilije Gromovnika. Iako nije crveno slovo, poštuje se kao Ognjena Marija i Sveta Petka.

Praznik posvećen Blagoj Mariji je i dan Eparhije budimljansko-nikšićke i mnogih drugih pravoslavnih institucija. Veoma je poštovana u Srba, posebno među ženama. U našem narodu poznata kao Blaga Marija, a njeno ime je bilo Marija Magdalena. Ona je bila rodom iz gorskih predela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena.

Isus Hrist joj se dva puta ukazao

Po predanju Marija Magdalena je u mladosti bila grešnica koju je Isus Hrist spasio od kamenovanja.

Nakon tog događaja Marija u Isusu prepoznaje Božansku ljubav, i postaje njegova omiljena učenica, hodočasnica a zatim i apostol ravnopravna sa svim ostalim apostolima.

Tri puta je posetila Hristov grob, a posle Vaskrsenja, Gospod joj se dva puta ukazao.

Nakon raspeća Isusa Hrista, Marijina tuga, bol i patnja pod raspetim Hristom je bila tolika da je "parala nebo" i čula se svuda.

Predanje tvrdi da je, po Vaskrsenju Isusa Hrista, posetila i Rim i da je caru Tiberiju darovala crveno bojeno jaje i pozdravila ga rečima: „Hristos Vaskrse!“.

Veruje se da običaj farbanja vaskršnjih jaja potiče od tog događaja.

Plemenita i saosećajna žena

Život Marije Magdalene je bio čudesna priča žene posvećene deci, drugim ženama i nemoćnima.

Marija je bila izuzetna žena, koja je svojim životom, plemenitošću i delima utrla put ljubavi i svetlosti u svetu.

Prema svakome je bila dobronamerna i saosećajna.

Po narodnom verovanju, bila je sestra Svetog Ilije pa su zato za moguće vremenske nepogode, grmljavinu i grad u narodu kaže da "brat i sestra razgovaraju".

Inače, Marija Magdalena se u Žitijima svetih pominje kao "mironosica ravnoapostolska". Zajedno sa Presvetom Bogorodicom tugovala je pod raspetim Hristom na Golgoti i tri puta je posetila njegov grob.

Običaji i verovanja

Spada u nepokretne praznike i iako nema "crveno slovo" u crkvenom kalendaru, toga dana se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku ništa ne radi u kući niti u polju, da se svetica ne bi uvredila.

Postoji običaj da na ovaj praznik žene treba da zamisle želju, zapale sveću i pomole se svetiteljki.

Narod veruje da, ako na njen praznik, žene odu u crkvu, pomole joj se i zapale sveću, mogu tražiti ispunjenje jedne želje i svetiteljka ih svakako neće odbiti.

Život je završila mirno, u dubokoj starosti, u Efesu. Njene svete mošti kasnije su prenete u Carigrad gde je sahranjena u njoj posvećenom ruskom hramu.

Bonus video:

(Espreso/ Ženablic/ Prenela: T.M.)