Danas obavezno, ali obavezno morate uraditi ovo! Slavimo Đurđevdan, a ove običaje svaki pravi vernik mora da zna!

Đurđevdan, jedan od najvažnijih praznika u srpskom narodnom kalendaru, proslavlja se svake godine 6. maja i označava dolazak proleća, buđenje prirode i novu životnu energiju. Ovaj praznik je bogat simbolikom, običajima i verovanjima.

Đurđevdan je praznik koji se obeležava 6. maja po novom kalendaru (23. aprila po starom) i posvećen je Svetom Đorđu, zaštitniku proleća, svetlosti, prirode u cvatu, ali i pastira i ratnika. Praznik je čuven po veselim urancima, jagnjećem pečenju, ali i starim običajima koji, prema narodnom verovanju, imaju moć da obezbede zdravlje, sreću, ljubav i dobru godinu. U nastavku saznajte tačno šta se tradicionalno radi dan pre Đurđevdana (5. maja) i šta na sam praznik (6. maja).

Dan pre Đurđevdana – priprema tela i duše

Pripreme za Đurđevdan trebalo bi da počnu još u zoru 5. maja. Tada žene, devojke i deca odlaze u prirodu da beru posebno bilje koje ima simboličnu moć. Najčešće se bere zdravac – biljka zdravlja, dren – za dug život i snagu, selen – da se “duša miriše”, kao i đurđevak, kopriva, mlečika, detelina i vrba. Veruje se da upravo bilje koje je ubrano uoči Đurđevdana ima lekovita i magijska svojstva, jer priroda tada dostiže vrhunac svoje prolećne moći.

Ubrano bilje se stavlja u posudu sa vodom i ostavlja napolju da prenoći pod zvezdama. Ponekad se u tu vodu stavlja i prvo crveno vaskršnje jaje – simbol života i zaštite. Ta voda, poznata kao “đurđevdanska voda”, služi za umivanje narednog jutra i ima ulogu svojevrsnog prirodnog blagoslova.

Uveče, žene često donose vodu sa vodenice ili potoka – takozvanu “omaju” – i u nju stavljaju to isto bilje. Veruje se da ova voda ima posebnu moć da očisti sve nakupljeno zlo i umor iz tela i duše. Ovim činom završava se duhovna i fizička priprema za veliki praznik.

Đurđevdan – dan svetlosti, buđenja i životne snage

Sam Đurđevdan, 6. maja, počinje rano, najčešće još pre izlaska sunca. Čitave porodice odlaze u prirodu – na reke, u šumu, na livadu – kako bi dočekale sunce u veselju. Taj običaj je poznat kao đurđevdanski uranak, i on simbolizuje novi početak, pročišćenje i slavljenje života. Uz pesmu, igru i tradicionalnu trpezu (obavezno jagnjetina), praznik se proslavlja pod vedrim nebom.

U mnogim krajevima i danas se praktikuje kupanje u reci na Đurđevdan. Veruje se da voda tog jutra ima čudotvornu moć – da leči, podmlađuje i donosi blagostanje. Oni koji ne mogu da odu do reke, obavezno se umivaju “đurđevdanskom vodom” pripremljenom prethodne večeri.

Domovi se kite biljem koje je ubrano dan ranije. Venčići od zdravca, drena i đurđevka stavljaju se na vrata kuće, kapije, prozore, pa čak i na stoku, kako bi se obezbedila zaštita od bolesti, uroka i zlih sila. Na kuće i štale često se stavljaju i krstići od leskovih ili grabovih grančica – simbol zaštite od groma i nevremena.

Deca i mladi se kite cvećem, opasuju vrbovim prućem i ukrašavaju vencima – sve kako bi bili veseli, zdravi i jaki poput prirode koja se upravo razigrala. Neki od tih venaca bacaju se u reku, uz želju da sve loše “odnese voda”, a sve dobro ostane.

Narodna verovanja vezana za Đurđevdan

Đurđevdan je vreme kada, prema narodnoj tradiciji, svet ima pojačanu duhovnu energiju. Zbog toga se veruje da na ovaj dan ne treba spavati – jer će onaj ko spava na Đurđevdan cele godine biti pospan i bezvoljan. Kaže se i: „Ko spava na Đurđevdan, imaće glavobolje cele godine.“

Vreme na Đurđevdan posebno se posmatra – ako je sunčano, veruje se da će cela godina biti plodna i berićetna. Ako zagrmi pre Đurđevdana, narod kaže da će godina biti bogata žitom.

Veruje se i da su veštice najaktivnije oko Đurđevdana – zato se kuće kite i pale se vatre.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Prenela: T.M.)