U toku ove nedelje ove stvari su strogo zabranjene! Običaje pred Vaskršnji post ne valja kršiti inače...

Za pravoslavne vernike u ponedeljak je počela Siropusna nedelja, poslednja sedmica pred Veliki post, koja predstavlja vreme pripreme - telesne, duhovne i emocionalne. Ova sedmica donosi promenu u ishrani, ali i podseća na važnost praštanja, skromnosti i duhovnog pročišćenja.

Siropusna nedelja naziva se još i Nedelja praštanja, Sirna, Bela i Zagonetna. U ovom periodu, meso se više ne konzumira sve do Vaskrsa, dok su mlečni proizvodi i jaja još uvek dozvoljeni. Оve godine, Vaskršnji post počinje 3. marta, a završava se na Vaskrs, 20. aprila.

Bela nedelja je poslednja sedmica pred početak Velikog posta, a njen vrhunac su Bele poklade - dan kada se vernici pripremaju za period odricanja i duhovnog očišćenja.

Tokom ove nedelje, meso je strogo zabranjeno u ishrani, ali su mlečni proizvodi i jaja dozvoljeni. Ovaj period je poznat i kao Proštene poklade ili Proćke, jer se tada tradicionalno praštaju nesuglasice i uvrede kako bi vernici u post ušli oslobođeni tereta sukoba i greha.

Pored ishrane, Bela nedelja donosi i brojne narodne običaje. U nekim krajevima Srbije, mladići obilaze kuće i traže "proćku" - oproštaj od starijih, dok se u pojedinim mestima tokom Belih poklada sadi beli luk, uz verovanje da će doneti dobar rod.

Ovaj period nije samo vreme pripreme i posta, već i radosti - u mnogim selima organizuju se okupljanja, ljuljanje na ljuljaškama i paljenje vatri na raskrsnicama, što simbolizuje novi početak. Porodice se okupljaju, mlađi preuzimaju inicijativu, a druženje i veselje traju do ponoći, kada počinje strogi post.

Bela nedelja je važan deo pravoslavne tradicije i služi kao priprema za duhovni put ka Hristovom Vaskrsenju, sa belim mrsom kao njenim glavnim simbolom.

Pored promene u ishrani, ovo je i vreme kada se među vernicima podstiče praštanje i pomirenje. Nedelja praštanja simbolično priprema ljude da u post uđu čistog srca, oslobođeni tereta uvreda i nesuglasica.

Narodni običaji i simbolika

Siropusna nedelja, posebno njen kraj, donosi brojne običaje širom pravoslavnog sveta:

Bele poklade - U selima se održavaju maskirane povorke, gde domaćini dočekuju učesnike s darovima.

Ljuljaške oko zapisa - Nekada su se oko svetih stabala podizale ljuljaške, na kojima su se mladi zabavljali, dok je narod verovao da „zemlja spava“ i da ne treba raditi u polju.

Zabrane i verovanja - Deci se brani da štapovima diraju vodu, a žene obavljaju samo neophodne kućne poslove, prateći običaje predaka.

Veliki post i put ka duhovnoj obnovi

Veliki post, najvažniji i najstroži post u hrišćanstvu, traje 48 dana i ima jasna pravila:

Hrana se priprema na vodi, osim kada je dozvoljeno ulje i riba (Blagovesti i Cveti).

Molitva, pokajanje i uzdržavanje od negativnih misli i dela ključni su za duhovno čišćenje.

Siropusna nedelja predstavlja pripremu tela i duše za Veliki post i duhovno uzrastanje. Pravoslavni vernici u ovom periodu praštaju, mire se, menjaju ishranu i usmeravaju se ka unutrašnjem miru. Ova sedmica nije samo uvod u post, već i prilika da se sa verom i smirenjem zakorači ka svetlosti Vaskrsa.

Bonus video:

(Espreso/Ona.rs/Jelisaveta Vujinović/Prenela: N.J)