ADRIJANA JE OD HOBIJA NAPRAVILA NEŠTO POSEBNO: Deci je NAJVEĆA INSPIRACIJA, podelila nam je svoju NESTVARNU PRIČU!

Adrijana Jevtić, autorka i kreativna sanjalica, kako samu sebe voli da naziva je jedna mama koja je mnogim mamama inspiracija. Turizmolog po struci, čitalac u duši, a trenutno - pisac i autor dečijih radionica nakon kojih ni deca ni roditelji ne ostanu ravnodušni.

Popričali smo sa Adrijanom o njenom knjiškom putu, inspiraciji, ali i tome kako motivisati najmlađe da se zaljube u knjige i nađu u sebi malog umetnika. Adrijana je od hobija i strasti prema knjigama napravila pravu zajednicu, a njen profil prati preko 10.000 knjigoljubaca.

Ispričaj nam nesto vise o svom “knjiškom putovanju”. Po struci si nešto sasvim drugo, šta je te odvelo u svet knjige?

- Ja sam pre svega oduvek bila - čitalac. Od malih nogu sam naučena da volim knjige i one su deo moje svakodnevice. Kao mala sam pisala pesmice, u tinejdžerskom uzrastu čak i mini roman, ali odraslo doba me je udaljilo od toga. Međutim, sa rođenjem moje starije ćerke dobila sam okean inspiracije i osmelila se da pišem za najslađu i najtežu publiku - decu. Po struci sam turizmolog, ali sam po duši kreativna sanjalica sa nosem u knjizi i mnogo više volim da se tako deklarišem.

Imaš dve divne ćerkice, a baviš se pisanjem knjiga za decu - da li su one glavni likovi tvoje inspiracije?

- Svakako da su one moj primarni izvor inspiracije i da su me iskustva proživljena sa njima podstakla da pišem. Međutim, generalno posmatranje dece u mom okruženju me svakodnevno inspiriše i navodi da se maksimalno trudim da te njihove najnežnije i najnestašnije godine zamrznem između korica knjiga i sačuvam od zaborava.

- Moja prva knjiga "Bebina riznica" sadrži 31 pesmicu u kojima je iz bebinog ugla opisana prva godina života počevši od rođenja pa sve do prvog rođendana. Sve te avanturice poput nicanja zubića, prohodavanja, progovaranja, istraživanja sveta oko sebe su predstavljene kao prave male pobede što zapravo i jesu - i za dete i za roditelje. Ta prva godina zaista proleti, a kroz ovu knjigu imamo direktan portal u taj mirisni, predivni period koji se jako brzo zaboravi.

- Nedavno je izašla i moja druga knjiga "Moje zavrzlame" koja je svojevrsni nastavak prve odnosno avanture sada postaju malo ozbiljnije kako i dete raste. Tu su sada razne zgode i nezgode poput oguljenih nosića, polaska u vrtić, učenja o svetu oko sebe, pesmice o parkiću, toboganu, jeseni, praznicima...Sve teme koje okupiraju male, slatke glavice su opisane na razigran i zabavan način.

Uz ove dve knjige deca i roditelji stvaraju neverovatnu povezanost, jer se pronalaze u datim situacijama i otvara se mogućnost za priče bez kraja.

Organizuješ i zanimljive radionice - mozes li da nam ispričaš nešto više o tome?

- Prvu kreativnu radionicu sam sprovela u delo u martu 2023. godine i bila je inspirisana mojom prvom knjigom "Bebina riznica". Želela sam da vidim da li ja to umem, mogu, kako deca reaguju...Bilo je to nezaboravno iskustvo i tada sam poželela da počnem da se bavim time intezivnije. Od jeseni 2023. pa do danas je održano bezbroj kreativnih radionica na mnogim lokacijama, a svaka od njih je bila inspirisana nekom knjigom za decu. Reakcije su sjajne, deca su uvek predivna i to iskustvo me svaki put vine na sedmo nebo.

Da li su namenjene za određene uzraste dece ili su svi dobrodošli?

- Moje čitalačko-kreativne radionice su namenjene deci predškolskog uzrasta i njihovim roditeljima. Više stvari želim da postignem ovim radionicama - pre svega želim da približimo čitanje deci, da ih naučimo da knjiga nije bauk i dosada već da je prijatelj, saveznik i izvor inspiracije, zabave i znanja. Zatim želim da ih naučimo da saslušaju da se fokusiraju, da dele, pomognu jedni drugima, da sačekaju svoj red, da se ne takmiče već da uživaju u procesu. I za kraj - želim da se još više povežemo sa svojom decom i zato insistiram na prisustvu jednog roditelja. Svakodnevica često zna da bude iscrpljujuća, imamo jako malo slobodnog vremena, preokupirani smo brigama, obavezama, mejlovima, pozivima...Želim da roditelji i deca ta dva sata budu fokusirani jedni na druge i da bez ometača uživaju u zajedničkom vremenu i stvaranju.

Pre izvesnog vremena objavila si knjigu “Dnevnik jednog proleća” - koliko je teško bilo evocirati i prikupljati sećanja na jedan ne tako lep period života?

- Dugi niz godina sam radila u struci, turizmu, i svakodnevno sam upoznavala gomilu ljudi sa svih strana sveta. U Beograd su ih dovodile priče o dobrom provodu, ukusnoj hrani, divnoj prirodi, ali i turbulentnoj istoriji. Posebno ih interesovao period bombardovanja, a moje kolege i ja smo gotovo svakodnevno prepričavali svoja sećanja. Zbog toga se u meni rodila ideja - sakupiću sećanja ljudi koji su u tom periodu bili deca i objaviću knjigu. Objavila sam poziv na društvenim mrežama i to je pokrenulo lavinu. Preko 200 ljudi iz svih delova Srbije i Crne Gore su mi se javili sa željom da mi ispričaju svoja sećanja na bombardovanje.

- To je bio iscrpljujuć, ali lekovit proces, jer ni sami nismo znali koliko je taj period zapravo uticao na nas i naše odrastanje, sazrevanje. Sada je to jedna fascinantna zbirka "Dnevnik jednog proleća - 78 dana" koja sadrži sećanja 113 ljudi i predstavlja svojevrstan spomenik jednom strašnom dobu koji bi svako trebao da pročita.

Koja ti je omiljena knjiga?

- Uh, za jednog knjigoljupca koji je do sada pročitao blizu 800 knjiga je to zaista preteško pitanje. Ali evo potrudiću se da izdvojim par naslova: "O miševima i ljudima" Džon Stajnbek, "Mizeri" Stiven King, "Marina" Karlos Luis Safon, "Ostrvo nestalog drveća" Elif Šafak, "Petrijin venac" Dragoslav Mihailović...i tako dalje, i tako dalje :) Spisak je beskonačan.

Da moraš da izabereš jednu knjigu kojom bi želela da privučeš nekoga u svet knjiga, koja bi to bila?

- Svako dete je priča za sebe, a na roditeljima je zadatak da opipaju teren i da osluškuju senzibilitet te shodno tome nude određene naslove koji se poklapaju sa dečijim interesovanjem. Ne postoji dete koje ne voli knjige, sve je do nas - kako ih naučimo i kako im prezentujemo sam čin čitanja i knjige kao takve.

- Čak i ako u najmlađem uzrastu deca nisu zavolela čitanje to ne znači da im kasnije neće postati bliske. Za malo stariji, školski uzrast, ja bih uvek preporučila serijale o Hariju Poteru Dž.K.Rouling, Adrijanu Molu Sju Tauzend i Hajduku Gradimira Stojkovića.

Šta misliš o dečijim knjigama danas? Imaš li neku preporuku za roditelje?

- Danas je tržite preplavljeno i izbor nikada nije bio veći. To je sa jedne strane velika olakšica za roditelje, ali ume da bude i malo zbunjujuće, jer je dijapazon ponude zaista preširok. Moj savet svim roditeljima je da osluškuju svoju decu, da ih učlane u biblioteku, da knjige pre kupovine detaljnije prelistaju. Na taj način će izbeći pogrešne izbore i gomilanje knjiga i slikovnica koje nisu u sferi interesovanja njihove dece. Do nas je - imamo sve moguće alate i svu pomoć da svoju decu usmerimo na put čitanja koji je direktan ulaz u svet mašte i kreativnosti, a to je u današnjem digitalnom svetu vrednije nego ikada.

Bonus video:

(Espreso/T.Š.)