ZNATE LI ŠTA JE DERIKOŽA I LEŽITRAVA? Stari Srbi su imali drevna imena za mesece koje danas malo ko zna

Kada je usvojen Julijanski kalendar, Srbi su potpuno izbacili svoje nazive za mesece i vremenom su se ta imena potpuno izgubila, što je zaista šteta. Hajde da se podesetimo kako su naši preci nazivali mesece u godini do pre više od veka.

Koložeg (januar): vreme kada se zbog hladnoće često palila vatra da bi se uvećala moć zubatog zimskog sunca, kolo je stari naziv za sunce a žeg za vatru

Sečko (februar): najpogodniji period za orezivanje drveća jer tada ne luči sokove

Derikoža (mart): zbog nedostatka namirnica, vlada glad i smrt, a najveća je stopa smrtnosti, stoka se najviša ubija i jede

Lažitrava. biljober (april): vreme bujnog rasta i cvetanja trave a zbog lepog vremena ljudi mogu da se izvrnu na nju ali seie bere poljsko bilje i od njega viju venci za kuću, torove i njive, a sada se to čini na Đurđevdan.

Cvetanj, (maj): period kada se cela priroda budi i cveta

Trešnjar (jun): vreme dospevanja prvih voćki, naročito trešanja

Žetvar (jul): vreme kada se obavljala prva žetva

Gumnik (avgust): letina se odvozi sa njiva i žito vrše na gumnu, malom platu ograđenom kamenom na kome se vršilo žito, ali su se i družili ljudi

Grozdober (septembar): vreme za berbu grožđa u vinogradima

Šumopad (oktobar): lišće počinje da žuti, crveni i opada

Studeni (novembar): mese kada počinje hladno vreme i niske temperature

Koledar (decembar): vreme kretanja obrednih povorki u susret novoj godini koja predstoji.

Stari Srbi nisu proslavljali novu godinu kao što se danas proslavlja a umesto nje se praznovao početak polugodišta, odnosno leta i zime. Letnik je narodna proslava obnovljene prirode posle prospavane zime a obuhvatalo je vreme oko prolećne ravnodnevice, a kasnije je to pomereno na 1. mart.

Bonus video:

(Espreso/ 24sedam/ Prenela M.L.)